Дело

ЈУТРА И ВЕЧЕРА 233 » Ка^ семена нема на њиви, тада се ваздух н вода љуте на наг, јер и они не могу да испуне своју дужност, зато што ми j^icjao испунили своју. Кад семена нема на њиви, тад ваздух жалостиво фијуче над глувом њивом; његов глас тад нема ко да чује, нити његово миловање да осети. Кад семена нема на њиви, тад вода бежи с њиве опет у море илк у висину не задржавајући се и не смејући да се задржи беспослена на пустој, ћелавој њиви. За то сејмо, браћо, сејмо! II сви они, који су живели пре нас посленици су на овој њиви; и они су наши сатрудвици. Њихова тела испод земље жуде да изиђу на сунце; њихове очи жуде, да ма кроз какво семе још једпом погледају по овом чудном свету; њихове кости жуде за приликом, да покажу, да у њима не станује смрт но живот. Но кад семена нема на њиви, тад се сва та њива бића, којпма прошлост припада, љуте на нас, јер она не могу да оживе зато, што им ми не дамо прилике за то. Они су готови, да помогну Богу и да оправдају његов назив „Бог живих а не мртвих“, но кад ми не сејемо, тад су и они принуђени да ћуте и жмуре. За то, другови, сејмо! II сва трн сејача у један глас узвикнуше радосно: Сејмо, сејмо! * Кад је сунце стојало у подне на зениту, ознојени сејачи су ћутке корачали један за другим и ћутке замахивали руком десно и лево по привикнутом такту. Тад ће други сејач прекинути ћутање овим речима: — Свако семе доноси свој плод; и оно, које падне на пут или на камен, доноси свој. Но ми смо позвани, да сејемо по њиви, а не по путу и по камену, зато будимо пажљиви. Не бацајмо семе по путу и по камену, не зато, што оно тамо неће имати свога плода, но зато, што ми не смемо простачки бити задовољни са сваким плодом, којим се наш труд награди. Семе на камену и на путу донеће свој плод, но таЈ плод неће бити достојан нас и наших сатрудника. Ценимо семе, које сејемо, н не сејмо га ма где. Наша су сва зрна избројана, и њих је само у нашим очима много, но њих је тако немного у очима сунца. Бог може да баца семе п по путу и по камену, јер Он треба да храни и тице небесне и тице земаљске, јер у њега нису зрна избројана. А нама је дато семе и указана њива