Дело

232 Д Е Л 0 зазнати, да ли се то ови низводитељи духа смеју мени, или камиле њима. 19. Проповед о сејачима. Ја волим сејаче, мали мрави, волим их свом душом. Данас сам их гледао, како сеју, и слушао њихов разговор. Желите ли, да вам кажем шта сам чуо? Онда чујте; — гле и Марс и Јупитер како се притајили и упрли погледе у нас, као да су н онн ради да чујуД Изађите на кров ваше палате, поклоните се Марсу и Јупитеру, тој сјајној браћи наше мајке земље и слушајте. Беху три сејача на њиви, и сва трн, као по команди, у корак корачаху и одмерено замахиваху руком са семеном десно и лево. Пре сунца они су већ били на њиви, и до изласка сунца ћутке су корачали у косом реду један за другим и, замахујући руком по привикнутом такту, ћутке бацали семе ио мекој, црној земљи. Кад се сунце родило, и кад су зраци његови у читавим ројевима, као несташна деца, почела да се играју по њиви, завирујући под сваки грумичак земље и тражећи бачене семенке, тад ће рећи први сејач: — Другови моји, номозимо Богу! Помозимо Богу, јер Бог је нама помогао; номозимо му, да нам опет помогне! Сејмо, сејмо, јер Велики Сејач нас је и подигао, да нас види са семеном на њиви. Сејмо, другови сејмо, — за остало се не бринимо. Онај, ко нас је послао на њиву и дао нам семе, брине се о свему осталом. Видите ли, колико посленика његових има на овој њиви осим нас? И сунце је један од тих посленика, један од наших сатрудника. Сејмо, браћо, сејмо! Кад семена нема на њиви, тад се сунце љути на нас. Његови зраци тад цео дан беспослени ходе и празни се враћају у вече дома. А сунце не воли, да се његови зрацн, послати земљи, враћају њему, као што ни ми не волимо, да нам неко враћа наш ноклон. Заиста је срамота, браћо моја, да ми сустанемо нре у сејању него сунце у грејању. Како да није срамота, да неко, ко је јуче изишао на њиву, сустане пре но онај, ко је на тој њиви још од њеног рођења? II ваздух је један од носленика на овој њиви, и вода је један. II њих двоје су нашп и сунчеви сатрудници. II они с нама помажу Богу.