Дело

•ЈУТРА II ВЕЧЕРА 231 а вшпогледате његов силазак. Не, не, он не може ниже сићи; он је.се спустио до само-уништења, до само-убиства; — узал.^д^ћ'ете погледати још даљи његов силазак. Он би се у вама само још могао навише, и то с муком, покренути; о његовом покрету пак на ниже није ни мислити, на ниже нема више простора за њега. У том диже главу један из првог круга и рече ми: — Ми чекамо силазак духа у облику голуба. — То значи, ви чекате силазак једног малог духа? Није ли приличнији за вас дух у облику човека, него ли у облику пернате живпне? Запста, ако погледате силазак тога малог голубијег духа, онда сте у праву: он може сићи на вас, и још ниже од вас. Но шта ће вам помоћи такав дух, кад сиђе на вас ? Олакшаће само ваш силазак; омогући ће, ако хоћете, ваш силазак до преисподње. Желите ли ви у преисподњу? Духа у облику звезде ја вам проповедам, браћо, духа топлоте и светлости, духа који не силази, но коме се узлази. Ја вам проповедам духа, који се не храни конопљиним семеном, но светлошћу леноте и доброте, која од Бога долази. Но како ћете се ви успети до духа у облику звезде, кад се још нисте успели ни до духа у облику човека? Ви сте тек на ступњу духа у облику голуба, и не можете без моста прећи до духа у облику звезде. Тај мост је дух у облику човека, који такође не силази но до кога се трудно узлази. Зато вам ја најпре проповедам духа у облику човека, браћо моја. Уздигните се најпре до овога духа. Потражите најпре изгубљени дух у вама, који је некад сишао; он је можда сад у још нижем облику од голуба, — потражите га и уздигните га, само донекле уздигните га, па ће онда он вас даље уздизати. Устајте што пре и бежите из ове прашљиве пустиње, јер еве се више тим својим просјачким положајем излажете под-смеху својих камила, које ће се стидети, кад вас буду осетиле на својим леђима. Тако ја рекох својој несрећној и лутајућој браћи, и кад им то рекох, ја се удаљих од њих. Они подигоше главе, погледаше један у другог и устадоше. Њихова лица беху тамна, а њихови бели турбани сиви од прашине. Био сам већ далеко од њих, кад до мојих ушију допре један нервозан и страшан смех. Узалуд сам напрегнуто ослушкпвао, — никако ниеам могао ра-