Дело

230 Д Е Л 0 18. Проповед о сикласцу духа. Чујте ову причу, мали мрави. У једној прашљивој пустињи беше се скупила многобројна маса људи. Сви они сеђаху у концентричним круговима, с прекрштеним ногама, тесно један уз другог, и гледаху преда се. Њихове Камиле и мазге сачињаваху последњи, највећи круг, који је у исто време био и најживљи круг, јер једино у њему беше покрета, који је изражавао нестрпљење и апетит. — Ко је то међу вама? — упитах ја једну камилу. — То су они, који нас зову камилама, то су наше госе, којима ми завидимо, кад нас јашу, и које презиремо кад чине оно, што сад чине. — А шта то они сад чине? — Чекају силазак духа. Кад ово чух, ја прескочих седамдесет и седам кругова, док дођох у средину. Но нико не обрати пажње на мој долазак ниједна се глава не усправи. — -Је ли могуће, да ви чекате силазак духа, несрећници? 0 духохулци, зар може дух још ниже сићи, него што је сишао уселивши се у вас? Какав још силазак ви од њега желите? Та дух је давно сишао у вас, заробио се у вама, изгубио се у вама. Изгубио се у вама дух, који је једино могао сићи на вас, који је одређен да сиђе на вас. Какав нови дух погледате ви, духогубци? Ако Еам у истини треба дух — у што сумња последњи круг ваш — онда потражите изгубљени дух у вама. Ви волите спуштање, силажење, котрљање, а дух воли дизање, узлажење, пентрање. Ви сте се отуда размимоишли с духом, и остали без духа. Зато сад из долпне вапијете ви духу да сиђе. Но он неће сићи; он чека да ви к њему узиђете. Ви сте њега изгубили но он вас није изгубио. Он стоји и чека на ваш узлазак. Стајање ]е болест духа. Ви сте оставили дуго свој дух да стоји, и он се од стојања разболео. Пењање му је сад потребно, да би се загре.јао и оздравио. Топлотом се једино дух лечи, топлотом од пењања. Ко вас научи, да седите у овој прашљивој пустињи и чекате силазак духа? Ожалошћен дух ваш погледа ваш узлазак,