Дело

ЈУТРЛ И ВЕЧЕРА 229 Mi рађала мамуте и змије, тад сам чула опет само један глас, који је гушио све друге, глас земљин који ми је говоргГо: ове мамуте^и ^дмије и друга титанска чудовишта ја спремам за зимнпцу ономе, који he доћи доцније. Кад се замотала у лед и снег, ја сам чула само један лаган шапат, шапат земље, који ми је говорио: сад се одмарам и спремам, да родим онога који треба да дође. И гле, од како је родила човека, земља као да је умрла, — до мене допиру само гласови човека; све је путове к мени испунио човек својом виком. Да није збиља земља умрла нри рођењу човека ? 0 земљин најмлађи сине, обазри се на мајку своју! Гле она је једна пламена купина, од које си и ти један пламен, један пламичак, немиран и пролазан. Од свију варница, које с пламене купине, земље, прште, ти најгласније пуцаш и највише у висину скачеш. Ти си један део купине; једна мала купина ти си, која горе и сагорева. И не жели да будеш кушша, која гори и не сагорева Ниси једном ти горео, и не сагореваш сад последњи пут. Гле и велика панрат, стара велика папрат, која је прва покривала топле груди земље, горела је трппута до сад: горела је над земљом, кад је расла горела је под земљом, чекајући тебе, и гори сад, служећи теби. ГГземља, стара и велика мајка твоја, непрестано гори и сагорева. И цела пламена купина света непрестано гори и сагорева. Она гори и сагорева, сублимирајући се огњем. Ко је више пута горео, тај сад гори сублимнијим и чистијим огњем. •Једнога дана, увече, зраци небесни разнели су по васиони твоју бајку о фениксу. II звезде су тад климнуле главом и рекле: гле малога земљиног сина где изрече наше право име! Да, човече, ми звезде смо пламена тица, која гори и сагорева и поново гори. Но ти сам ниси поверовао у своју бајку, јер ти у опште не верујеш сам у своје бајке, из бојазни, да се њима не увеличава; у самој ствари ти не треба да верујеш у њих не због тога, што се њима увеличава, но због тога што се њима умањује. Твоје бајке су умањење а не увеличање бајке васионске. Заборавите умор ваш, мали мрави, и ходите да гледамо горећу купину, која над нашим главама и под нашим ногама пламтп, да је гледамо и- да слушамо, да ли ће и сад исти одговор дати на наше љубопитство, какав је мени једне ноћи она дала, — не знам, да ли она, да ли дух земљин.