Дело

V e . ЕЛЕМЕНТИ МАТЕМАТИЧКЕ фЕНОМЕНОЛОГИЈЕ 241 * и сам>е философије нпје обична, системска синтеза, изведена дедуктивно на‘ основу извесне замисли твораца разних система, ij^ggjjffcrao довођење у склад познатих емпиричких истина, са тим системима, већ тражење логичности у разних промена и процеса, на основу закона механичких. Полазна тачка данашњег проучавања и тумачења појава јесте: да су аналогије међу појавама из разних домена не само наговештаји заједничких, већ и докази истоветних узрока међу привидно диспаративним појавама. Мртва природа (физичка), биолошка и психичка, као нешто одвојеко, само су наши индивидуални назори и схватања, јер не видимо везе међу тим појавама; али ту невидљиву везу свести и на најдуховитији принцип, немеханички, значи губљење времена, у извођењу којекаквих формално логичких апсурда, пред којима се само збуњени духови могу заустављати са дивљењем, и тако сугерирани запајати утисцима: великог, духовитог, лепог и тачног. Питати се за оно што је по суштини несватљиво, могу само остаци сколастике, која је у неколико махова тријумфирала, благодарећи силној моћи сугестије на гомиле, па биле оне квалитативно и разних нивоа. Позитивизам је избацио из науке не само извесне старе методе већ и нека питања, која се, илине могу никада докучити, или је за решење њихово још сувише рано, пошто је број нужних података за њихова разумевања данас недовољан. Нико данас не може нпкога у науци заварати резултатима, до којих је дошао умовањем без опажања и примена егзактних метода, на основу извесних судова, чије су премисе извесни дедуктивни закључци, продукат стања интелектуалног само дотичног типа. Све из чега наука, из дела таквих мислилаца, може да има користп, у томе је, да њихове системе сматра као елементе, из којих се може посматратп једна од многих фаза кроз коју пролази људска мисао; али да у томе види какву истину, којом се шго може протумачити у нашој околини, то је далеко. Ако ко нађе чега у таквим системима, чиме бн се и дало што протумачити, то је тумачење производ сугестије и тако далеко од истине, да о томе није вајде никаква рачуна водити. Оно је само истина, што се експериментом директнпм или индиректним може поновити, верифицирати и демонстрирати. Методи сви научни, наслоњени на методе математичке и експерименталне, ослобођавају нас резултата емоционалних, афективних. — сугестивних елемента, јер се процеси обичне формалне лоДело, књ. 16 16