Дело

242 Д Е Л 0 гике смењују нечим, што не подлежи утицајима воље наше и ћудима нашим. Покушаји чињени, и многи већ успеху прпвидени, да се механика увуче свуда, замењују метафизичко експликовње рационалним, експерименталним методама. Егзактно налажење истина није у примени математике, и овде је математика само сигуран мост да се од познатих истина обичних дође до општих, и од добивених објашњења за просте појаве дође до разумевања сложених појава. Принципи механике су изјаве, дефиниције најпростијих особина процеса и појава, садрж:аних у принципу континуитета, и сведено све на механичко тумачење, није ништа друго до образложено и свесно схватање поменутог принципа како у простим тако и најсложенијим појавама. Теорије у науци за тумачење појава мехничким узроцима разликују се од теорија метафизичких и по начину обраде питања и uo хипотезама из којих су склопљене. Научне теорије на пр. о топлоти, полазе од хипотеза: о кретању молекила, принципа термодинамичких, одржања и дисипиције енергије, од пзвесних истина које оправдање могу наћи у нојавама, експерименту приступачним. Једне или друге теорије, везане за кретање материје или енергију, не иду даље у суштину појмова о кретању или енергп.ји, већ даље извођење везују све више за количине, елементе, којима се појаве термичке могу детерминисати, какви су параметри: за енергију, рад, ентропију, притисак, запремнну, температуру, и друго. Старе теорнје метафизичке, а и оне новијег датума из доба владавине Хегла, Шлегела, из доба природне философије, улазе у тумачење појава топлотних помоћу, бајаги схватљивих основа суштине материје, силе и кретања. Сва нејасност, везана са схватањем горњих поЈмова, пренесена је и на тумачење осталих појава термичких. За тумачење ма којих иојава механичким теоријама зна се, да може бити разних теорија, ако је једна само могућа. Из овога излази: да свака теорија за тумачење у себи носи основе привременог трајања, а ова је лепо обухваћено аксиомом, да су саме оне теорије данас добре, за које се може доказати да су лажне. Овим се хоће да покаже и привременост свих теорија и могућност иостојања, за тумачење свих појава, п безброј теорија, што долази из немогућности да се уђе у суштину елемената основних, чијим се појмовима теорије склаиају, Тако је код старих теорија механичких о топлоти нејасан појам с креању, односно сили и материји, а у нових је теорија енергетич-