Дело

*џ ' ЕЛЕМЕНТИ МАТЕМАТПЧКЕ фЕНОМЕНОЛОГИЈЕ 243 кц! нејасна енергија, рад и ако се у обема теоријама свакога часа оперише количинама мерљпвим, које се на горње несхват'“'%ћве узроке ослањају. Из горњег је јасно: да је за нас непотребно знати шта је на пр. топлота, па да се суштина процеса термичких, на пр. рад какве термичке махине зна. Довољно је знати како се рад у топлоту, и из топлоте, прелазом из виших у ниже нивое, рад добија, па да се нађу и радмани махине и најкориснији коефицијенти економски. Ово све вреди и за теорије у социологији. Ако се и не зна шта је живот, дух, воља, могу се појаве социјалне тумачити, аналогијом тумачења појава физичких, механичким теоријама, које he нам казати, како се из једних промена друге добијају, како се из једних појава, као узрока, до других долази, које су последице првих. Може неко из привремености механичких теорија закључити на њихову малу вредност и безначајност, какве су теорије метафизичке= Moh предвиђања, која је скопчана са ма којом теоријом механичком, оно је, што је уздиже над обичном метафизиком. Код метафизичких теорија, код тих система што су продукти дедуктивне синтезе, једва ако се приближна слика може да да за разумевање најпростијих односа код појава, док то није случај код научних теорија, које из података из групе једних појава, могу пружити материјала и за веће дедукције и за експликације појава, које на први поглед могу по све диспаратне изгледати са појавама, ради којих је извесна теорија постала. Електромагнетске теорије за тумачење светлостиихидродинамичке појаве најбољи су прпмер за ово. Научне и механичке теорије се експерименталним законима и открићима коригују и модификују, смењују се другим теоријама ако наиђу на препоне услед нових открића, — док су метафизички системи, сматранижао нешто везано за природу наше субјективности крти и несаломљиви, пред новим појавама и открићима, не желећи да се прилагоде пред тешкоћама, већ тежећи да сваку тешкоћу савладају некаквим тумачењем, да је ново нађена истина, само привидно таква, а у стварности друпмачија, онаква, какву је замишља извесна теорнја метафизичка. II Под механистичким тумалењем разумемо налажење односа између карактеристичних елемената, којима се извесна појава 16*