Дело

244 Д Е Л 0 или спстем одређује, што је у главноме суштина шематпчког објашњења свих појава, о којима се у књизи г. Петровића говори. Тумачење промена ма каквих из функиионалне везе параметара н њихове зависности од времена садржи у себи ирироду и особипе узрока свих промена. Како су узроци промена и процеса механичке ирироде, све се збива на основу прннципа механичких, то се и овај начин тумачења најбоље крсти именом механистички. Назив механистички раније је употребљаван као начпн за свођење узрока разних појава нефизичких: виталних и психичких, на принцип махина-мехпнизама (Descartes), но како су функционисања и свих махина вештачкпх и прнродних у суштини условљена узроцнма механичким, механизми су само једна група појава механичких, на које се извесно дају применити начини механнчког, односно механистичког тумачења. За научно експликовање појава за нас није нужно знати: што је у суштини материја, кретање, живот или психа, већ како се одређују комплекси, како се промене дешавају и односи налазе између иојава што су у каузалннј вези, у којима се манифестирају обичне физичке појаве, виталне, психичке или социјалне (моралне). Из онога што се да мерити, а служи као карактеристичан елеменат (параметар), да се утврди облик или процес какав, скланамо слике (шеме) о суштпни појава и промене пратпмо из промена тих елемената у времену. Тако на пр. немајући потребе да дубље улазимо у суштипу иојаве топлоте, можемо промене код гасова иратнти из параметара, као што су: притпсак, темература и занремина. Из нађених емпиричких истина, закона, видимо како се из ових поменутих параметара може доћи до првог и другог термодинамичког закона, чиме се и особине топлотннх појава ближе одређују, а долази се п до другнх карактеристичних еле^ената: енергије, ентропије рада, којима се могу лакше и најкомпликованије нојаве да одреде. Ако успоставимо на пр. аналогпје између хидродинампчких и економскнх појава, онда видимо да је у оба случаја истоветпа иојава стационарних стања, кружења и друго. За, социјалне, па пример економске појаве, тражња, понуда, рад, енергија и ентронија су карактеристични елементи, из којнх се, с погледом па елементе нптензитета и капацитета, могу протумачити кружење из средина внших нивоа у ниже, кружни цроцеси, процеси реверзибили и иреверзибилпи и др. Живот није ништа друго до нзвесно одређено стационарно, до некле