Дело

252 Д Е Л 0 Принцшз живота обухвата већ и специфичне машинске функције у ћелији, нарочито њену промену енергије и надражљивост, јер све ове појаве делују сходно. Даље обухвата и развиће и наслеђивање, нрилагођивање, опажање, свест. мишљење. У објектпвној органској финалности играју улогу без сумње духовни моменти. Та фнналност ступа с каузалним механизмом у живу међусобну везу. Порекло и узрок тих финално делујућих сила остаје биологији непознат. Финалност је нужна зато, јер само финално делујуће силе могу се створити из сила без правца, као што сусве механичне и анорганске, организам, као што је ласта, слон а особито човек са свешћу, са изразитом личношћу. Лоце (Lotze) је први указао, да наше сираве и машине оиерирају снагама друге руке. То значи, да енергија буде констелацијом нриморана, да на нарочпт начин делује. Без судзловања тих снага друге руке не би могао угаљ кретати кола или мотор, а камо ли електричну струју ироизвести. Рајнке зове те силе друге руке доминантама и мисли, да исте таке снаге делују и у организмима. Доминанте управљају енергијом, дају јој правац, трансформирају, деле, регулишу, али никад се не могу претворити у енергију. Доминанте су подложне појму снаге; у њима је отеловљен принции нравца, који је противан иринцппу енергнје. Оне се могу упоредити свирачу, који свира на гласовиру, употребљава поједине тонове н ствара целпну. 0 доминантама немамо непосредног искуства, само иосредног. Прилагођавање је израз доминанта и управо баш те силе, које директно прилагођавају, јесу доминанте. Рајнке разликује две врсте доминанта, радне и формативне (Arbeits- und Gestaltungsđominanten). Прве се могу управо с машинским доминантама упоредити; друге се издижу изнад машинских доминанта и карактеришу само организме. Постанак различних угљених спојева у биљци и у животињама јесте дело радних доминанта. Материјал је организму дат као и иотребна енергија за трансформисање, али сходно спајање атома у једпњења јесте дело доминанта. То дело може се упоредити с промпшљеном радњом хемичара у лабораторијуму. Кад бисмо полазнн хемијски материјал бацили у какав суд, не бн никада постали одатле нротеипи, енцими или макакав простији угљени •спој. Друга је страна деловања радпих доминанта у томе, што