Дело

НЕОВИТаЛИЗАМ у садашњој биологији 2б1 • • ствафћу појаву диференцирања ћеличних. Као што ћелије постају од герминалне праћелије, тако исто постају и ентелехије од герминалне праентелехпје. Сад настаје питање: како се могу дцфАра^цирања ентелехије истраживати или како се ентелехије диференцирају? Јер различне форме енергије могу се истраживати и могу се трансформације у облику закона изразити, али код ентелехија то је немогуће. Јединственост ентелехијалних аката је сам проблем и проблем целине и јединствености стварних појава у организму су претворене у проблем јединствености и целине ентелехијалних аката. И проблем целине није решен и зато наука о ентелехији губи нраво на живот. Ентелехија морфогенетска и психоидна са двема подврстама, с ентелехијом радње и инстинкта исто су тако неспособне да својом сумом и својим немогућим међусобним положајем објасне целину у организму, као и фонограф по Дришу. V Дриш је био зоолог а Рајнке1 је батаничар. Рајнкеова наука о доминантама слична је науци о ентелехији. Шта више могли бисмо слободно рећи, као и Хартман: „Рајнке мислито исто с доминантима, што Дриш с ентелехијом или психоидима“. Он овако разлаже своју науку у својој теоретској биологији. Четири хипотезе су могуће о унутрашњим животним узроцима: прво, или су ти унутрашњи животни узроци облици какве психичне енергије; друго, или су произведени споља каквим механизмом, треће, или су комбинација психичних и механистичких елемената или, четврто, могуће је, да су психа и механизам истовеветни. Живот има три основне особине: сходност (сврховитосту организације, плођење и интелигенцију. Та три основна својства проузроковани су принципом живота, који треба да је раван принципу енергије. Принцип живота није снага (сила)него је символични израз за сложени производ многих појединачних деловања, која стварају сходност. Сходност је средишна тачка животног принципа а уједно и полазна за сва биолошка истраживања. Каузалној нужди потчињени су само аноргански појави, акаузалној и финалној су органски догађаји. 1 Ј. Reinke, Einleitung in die theoretische Biologie, Berlin 1911. даље Bie \Velt als Tat. — Gedanken iiber das Wesen der Organisation, — Biol. Centralblatt,. Leipzig. 1899. Присталица му брат, Friedrich Reinke, Grundziige der allgemeinen Anatomie, nach biologischen Gesichtspunkten. \Viesbaden. 1901.