Дело

'254 Д Е Л 0 ности у организму него само доминанте. Сврховитост формативних доминанта изражава се најбоље у целокупном развоју организма и испољава се у стварању оруђа, као што је око. Опште је својство доминанта сходност и оне се имају схватити као сврховите и сходно делујуће силе. Остварење сврха могу доминанте извршити само енергетичним срествима. Машински се доминанте оснивају на структури справа, на релативној величини и облику делова и на њихову заједничком деловању. Аналогијом долазимо по Рајнке-у до закључка, да су и доминанте проузроковане структуром, конфигурацијом делова и да конфигурација производи ефекат на енергију, само је конфигурација, по Рајнке-у, статичан а доминанте су динамичан појам. То схватање приближује се врло динамичној телеологији Дриша и ентелехији. Кад погледамо, како један организам сходно на своју околину и на дражи реагира, ми видимо, да се он показује у свом владању, као да промишља, рачуна, мисли, укратко, као да има интелегенцију. — Владање организама јесте уветовано доминантама и може се упоредити са радњом каког паметног човека, и човек ради сврховито, ретко без сврхе, а још ређе против сврхе. Свако сврховито деловање можемо упоредити са интелигенцијом и зато можемо и силе, које у организму делују, назвати интелигентнима. У том смислу су и доминанте интелигентне. Мнможемо ителигенцијом назватн способност, да сходно делује и ради и док је та радња код човека и виших животиња свесна, сходно деловање код нижих животиња је проузроковано несвесном интелигенцијом домпнанта. Сврховиту интелигенцију, у грађењу и у функцијама биљног II животињског тела сматра Рајнке машинском због врло велике снгурности, којом функционира и због тога је по њему и несвесна. Рајнке мисли, да ће то свако допустити, јер кад не би, могли бисмо се запитати, да ли је дете свесно свога развоја или да ли је одрастао свестан регенерације делова, рецимо одсечене косе? И инстинкте подређује Рајнке поЈму доминанта, као и остале ниже душевне квалитете. Тако би настао оваки ред у организму радне доминанте, осећајне, формативне, нагони, инстикти разум, ум. Домипанте и енергије делују једно на друго и нрема томе требз^о бп да постоји и доминантно-енергетична каузалност.