Дело

4 . НЕ0ВИТАЈ1ИЗАМ У САДАШЊОЈ БИОЛОГИЈИ 255 Ф „Последњи узроци доминанта леже изван области биологије; они су исто тако необјашњиви, као и сваке друге пришз* силе, рецимо, тежа или хемизам. Рајнке верује да је Творац узрок доминантама као и првој појави органског света. Суштина науке о доминантама могла би се у кратко овако изразити. Као што у једној машини или справи сваки појединп точак, клин, завртањ, перо и т. д. преставља по једну мисао тако исто и сходно и сврховито укупно деловање свих делова представља опет једну мисао, која као невидљива духовна веза спаја делове. У оном тренутку када буде машини енергија доведена, да њом врши рад, свеже мисли постају доминантама, које приморавају енергију да у извесном правцу трансформира и да врши рад, који је конфигурацијом машине прописан. Аналого се догађа и у организму, па билато најједноставнија ћелија или кичмењак с мозгом. Живот организма састоји се у једном споју елементарних појава и догађаја, који у последњој инстанци буду одржаване енергијом, позајмљеном од сунца. Сваким физикалним или хемијским процесом управља по једна специјална доминанта. Она је дата структуром и врши све радове цравплно и законом одређено, као у каквој фабрици. У хармонијском деловању свих делова састоји се живот организма а невидљива спона, које све органске догађаје везује, јесте генерална или интегрална доминанта. Рајнке додирује се у свом учењу с једне стране, као што смо већ напред напоменули, с Дришем, с друге стране с Хартаном, јер интелигенција доминанта је несвесна као и несвесна моћ Хартанова. Рајнкеова наука о доминантама јесте једна велика, антропоморфпстична аналогија. Рајнке у опште није прецизан у својим схватањима, његово најјаче је оруђе аналогија, и он употребљава тако силно, да због тога његово учење зато губи сву прецизност и логичну јасноћу. ДОминанте су неки хомункулуси, који све ураде што не знамо и што засад не разумемо. Међутим може се ставити ово питање, како је могуће да доминанте могу све оно да учине, што свесни људи и научници не могу и не'знају ? Да ли је несвесност доминанта интелигентннја од свести н. пр. највећег научника? Јасно је да интелигенција свесног мора бити већа од несвесног зато што је појам интелигенције свесног проширен на несвесно. Зато мора првобитан смисао интелигенције увек бити јаснији, чистији у концепцији свесног него несвесног. Зато је и интелигенција свесног већа него несвесног. Рајнке се уопште олако