Дело

МЕЂУ НЕЧАСТПВИМ 21 у поуЈведњем тренутку, посрнух, нестаде ми очињег вида, свпјест ми се узе... изгубих се. Кад сам доша' себи, видио сам се у чему нијесам био ни Ја ш^ндјко мој: у конопима, привезан за коњски стожер на гувну, под букагијама, са замком око грла, го, бос, и вас у крвп 'ii ранама од убода циганског шипураковца, хоџиних записа и •главарских зулума нада мном. За остало... већ и сам знаш... Невесињски