Дело

20 Д Е Л 0 разврну још и внше своје виличне, исплаца двојезичац ка’ расклопљене маказе, указа зубе ка' куке од кантара, засијери. очпма, стаде се клупчат', шикну ка’ труба од вапора, издиже главу ка’ жирафа, па се окупи за мном,... па, да сам ти оца закла’, згрозио би се и сажалио на ме. Соба тијесна а врата јој и прозори заузетигоспода што се ту бијаше начетала, — ваљда жељна џабе теферичења, па ма то било и гладиаторском крвљу, — но дадоше ми избјећ’ изнутра ни по коју цпјену; не ми препријечише нут, па неко рукама, неко чибуцима а неко кундацима од пушака и оштрицама од сабаља, сузбише ме и повратише натраг у ходају. А ту ме блазна заокупи од зида до зида, из ћошка у ћошак:. ја бјеж' а она ћер',... ја бјеж’ а она ћер’,... за чнтава два сата, таман онако и за онолико за колико сам и ја њу гонио и мучио. И — јади је по њеном срцу знали! — претвара се, тамо-она анатемница, за она два сата у свашто на свпјету што човјек својијем очима може виђет’: час у међеда, час у орла, час у курјака, час у козу, час у јежа, час у жабу, час у крокодила, час у носорога, час у пламен, час у талас воде, час у впхор а час у троструку кажџију, док и онет најпотље не узе на се исти они ирви облик гује присојкнње од пет метара дуљпне и три педи дебљине. Не знам ни до дан-дањи, како сам искочио на врата ни кад сам час-ирије ирекаса’ ливаду испод Требјесе, прегазио Кубан-ријеку, и дочена’ се озрнићског поља и удута. А она блазна за мном. Стоји је шика и оргање, ка' да ко вуче гвоздени влачег по обуљацима; на ђа преко мене, ђа испод мене а ђа, мимо ме; а овда онда ништа но што дођи па се склобучај у клуфко, издигни на реи, на скочи и мени у леђа грухни — ни ђуле од топа, илн ми се уви око нога: како ћу се спотаћ’, па да ме обомота и срце ми н срчпну прегризе и џпгарицу иоједе. А Његово се Внсочанство Шах-Госиодар Ћлшур-хан п његова тевабија дочепали коња, па их у највиши трк нагнали за нама; н чујем, како пх стоји кикот и клицање: веселе се, бога ми, ка да бијаху вас бијели свијет посвојили и то ми је, да ти нешто кажем, теже но сва мука и невоља која ме је снашла. Не знам кудије сам бјежа’ ни како сам ходио... иољем^ водом, гором, трњем, камењем, јадом, невољом... Нас сломљен, нзубијан, нзгребен, преплашен, избезумљен и очајан, малаксах