Дело

260 Д Е Л 0 сва остала бнолошка својства у организмима. Зато је његов: витализам супстанцијалан као Шнајдеров илп Монтгомеријев, с којим ћемо се сада бавити. Назори Монтгомерија,1 Американца, јесу од интереса особито зато што, и ако су старији и од Дришевих, Шнајдерових,. Даниљевскога, ипак садржавају у себи већ све потоње проблеме виталистичне и наговештавају мишљења модерних виталиста. Није без разлога рекао Дриш за теореме Монтгомерија, да кад бисмо место хемијске, јединствене супстанце узелп појам категоријалпе сунстанце, без обзира на материју, могао би он (Driesch) готово све Монтгомеријеве мисли примити и приевојити. Не треба да нас зачуди то зато, јер и код Монтгомернја као и код Дриша игра главну улогу проблем целине, односно нојави регулације. Проблем целине, који се при тачној аналпзи нретвара у нојаве регулације јесте најглавнији п најосновнији проблем биолошки, око кога се окреће сва биофилозофија Монтгомеријсва. Он хоће да покаже евидентну екзистенцију једне, ндентичне, недељиве и самоодржавајуће се супстанце („She existenceof an identical, nedivisible and selfsustaining substance"). Монтгомери жели да рестаурира јединство живота, које је разрушио Берклу (Berkeleu) и Јум (Hume). Жалосно је и површно мишљење Монтгомеријево, да је животиња само једна машина,. коју споља треба покренути. Животни се појави не одупиру само таквом, чисто механичком тумачењу него н хемпјском. При раду каквог мишића увек иза рада и иерноде делања долази умор, којим се поруши она равнотежа, која иостоји нзмеђу функционалне потрошње и обнове (реинтигрирања) у мишићу. Услед умора троши се н мншићна сунстанца и иза тога потребна је једна пауза мира, да се норемећена равнотежа из^ међу нотрошње и обнове онет успостави. Мишнћна, као и свака друга нротоплазма, ностане после функционалног распада хемијским радикалом, који се сатурацијом (зрењем) опет може обновитп, чим се нађу зато згодне нрплике. Моћ обнављања живе супстапце одунре се многим по1 Edmund Montgomeiy: Zur Lehre von Muskelk'ontraktion, — Pfliigers Archiv fiir die gesammte Physiologie. B. 25. 1885; The Sybstantiality of Life, — Mind Vol. VI. 1881.; The Vitality and organization of Protoplasma. Austiu,. Texas. 1904 (по Дрншу); Filosophical Problems in the Light of rital Organization, New -Jork and London. 1097.