Дело

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 267' « • 3. Ја сам у језици: Немачком, Латинском, Греческом. Француском, Италијанском, Енглеском, Руском и Аравском совершено изучен, и зато покорно мислим да и у служби правит£л^?гва при сијатељств^ вашему полезан бити могу. 4. Ја имам совершењеише у печатњи и у књигопродавству вјежество. 5 Ја порекло моје водим од хрватског старог и благородног племена, и тако се усуђујем кмојега народа фиршту прибећи и снабдјенија потражити. Све упованије моје на шчедрат и милост вашу ослањајући, дерзавам Сијатељству Вашему прошеније моје у највећој покорности поднети, и милостивјеишег за молбу моју одобренију поискати. У Пестје 25 нов. 1836 г. Вашего сијатељства подањејшиј Доктор X. Ч о л и ч от Левенсберга.1 Пуних тридесет гсдина прошло је од оснивања Државне Штампарије, док су створене публика и друге могућности да се у Србији установе и одрже приватне штампарије.1 2 Отварање приватннх, штампарија није се осећало као прека потреба, јер је Нови Сад, који је тада био „Српска Атина“, имао штампарију још 1831 године — одмах пошто је престао монопол штампања (око 1830 год.).3 Затим, сва већа места у Банату, Бачкој и Срему добивала су, која једну а која две па и три српске штампарије или бар штамиарије, које су могле радити српске књиге. Па ипак, хтели смо добити прву приватну штампарију и 1848 године учитељу своје деце, доктору берлинског универзитета Данилу Медаковићу, када се вратио са студија у Немачкој, купио је у Новом Саду штампарију Јефрем Обреновић. Медаковић ностаје тада највиђенији јавни радник и утиче на млађе поколење. Он је и први председник друштва „Србски Напредак“, које се оснива у Карловцима а у цсто време и уредник друштвеног органа „Напредак“. Када је загрозила опасност у Карловцима, куда је штампарија премештена, преселише је у Земун. У дане, пак, када се очекивао улазак Мађара у Срем, 1 Држ. Архива: Штампарија. 2 Године 1860 „Правитељствујушчи Совјет Србс.ки" од Вука Караџпћа. имао је у Србији 2357 претплатника. 3 Ст. Новаковић: Српска књига стр, 38.