Дело

268 Д Е Л 0 сместише је на једну лађу, спремну, да је сваког тренутка пребаце у Србнју. Али до тога нпје дошло.1 Прву приватну штампарпју у Србији отворио је у Београду 1860 годпне А. Андрић.1 2 Он је у Бечу издавао лист „Световпд“, а своју штампарпју набавио је 1856 године и од 29 новембра наставио у њој штампање листа, календара „Зимзелена“ и другпх ствари. Господнн Ст. Новаковић мисли да је Андрић рано 1859 пао под стечај и штампарију пренео у Београд. Додуше, последњп број Световида (34) носи датум 19 априла 1859 године, али како је календар „Зимзелен“ за 1860 годину штампан у Бечу, вероватнпје је да је доцније пао под стечај. Штампарија, ко.ју је донео у Београд, била је она иста коју је имао у Бечу. То се види по словима, а нарочито по шарама. Врло бисмо се лако могли преварити и рећи да његова београдска штампарија није она коју је имао у Бечу, само ако не бн иоред „Световида“ разгледали и друге радове штамнане у њој. Јер у „Световиду“, рађеном у Београду, налазе се неке нове шаре, којих раније није било, а и нема нигде курзивних слова. Штампарија је расиолагала са доста врста слова и приличним бројем шара, док је линија имала врло мало и то рђавих. Нарочито није имала довољно ситних линија. Неке линпје (црне на два цицеро) чак није ни имала. Свугде је на место црне линије два цицеро стављала фине. Иначе израда је била добра и иравилна, црвени слог у календару тачно пасује а страна на страну (колонцифре) иадају увек правилно. Ни.је нрошла ни годнна дана, а већ (1861 године) имамо и другу приватну штампарију Николе Стефановића. Пуних двадесет година радила је ова добро уређена штампарија за које је време наштампала врло велики број књига, новина и других ствари.3 Тако рећи, у самоме почетку рада, десила се овој штампарнји мала незгода. Због бомбардовања Београда (1862 године). штампарија је морала да се сели у воденицу г. Невале на Вра1 Ј. Скерлић: Омладина и њена књиисевност стр. 16 и 65. 2 Александар Андрић, аустрсски граничарски офнцир, који се у младости потспсивао Александрое Андрое, родио се 1819 а умро ако 1873 годпне. Живећи вечито у беди и сиротињи, он се пуних тридесет година бавио новинарствсм п књпжевношћу. 1863 пздао је у Веограду и Целокупна дела своја. Како су му књижевнп радови пезнатне вредности, то је убрзо и заборављен. 3 Ми смо набројали око 300 разних: књига, новина п календара.