Дело

ИСТОРНЈА СРПСКИХ ШГАМПАРИЈА 269чару, где је са ручним тиском радила; иначе је штампарија радила .са брзотиском. Израда из ове штампарије необпчно јелепа. „Трговачке Новине“ штампани у њој (1862) боље су рађене neRa-rfti новине тада штампане у Државној Штампарији. Чак ни сада израда књига ове штампарије не уступа данашњој изради најбољих београдских штампарија. Лепе врсте слова, правилна одвојени знаци од речи, (чак су запете одвојене финим шпацијама), уједначена фарба, све то може још и сада послужити за углед многим данашњим штампаријама. У другој престоници, у Крагујевцу, још шесетих година ocehao се јачи интелектуални покрет. 1866 год. професор Свет. Влад. Каћански, образује активно омладинско друштво „Шумадију“, које је покушало да оснује штампарију у Крагујевцу. Оно поставља себи за задатак да: оснива празничне школе, растура корисне књиге, набави штампарију и покрене лист.1 Разуме се да је за штампарију требало доста новаца и та жеља друштва нкје се остварила. Према томе што се нису јављали други покушаји за оснивање штампарија може се тврдити да су ове штампарије задовољавале потребе публике за неколико година. Тек после десет година наилазимо на трећу приватну штампарију Љубомира Даниловића, код Делијске чесме број 26. Она је од књига штампала само једну свеску (32 стране) историЈског романа „Прогнанство шпанске краљице Изабеле“. Штампање је доста чисто једном врстом узаног гармонда без прореда. Из тога што је штампање овога дела настављено у Панчеву код Јовановића и Павловића, закључујемо да је ова штампарија, немајући услова за даљи опстанак, као и многе друге после ње, ускоро обуставила свој рад. Штампарији Буковале и Мијовића, која је основана 1872 године, такође је штампала само једну књигу (од 32 стране). То је: „Пут на звезду Даницу“. Како ове књиге нема у Народној Библиотеци (и ако је има у њеном регистру) а са друге стране нисмо је могли добити, о изради ове штампарије не можемо ништа рећи. Али се за ову штампарију зна да се одржала за дуги низ година радећи ситне штампарсме нослове. Петар Периновић, уредник „Врзиног Кола“ отвара године 1873 штампарију и (од 1 јула до 24 септ.) штампа лист у своii Ј. Скерлић: Свет. Марковић стр. 95.