Дело

'270 Д Е Л 0 јој штампарији. Штамнарија је имала само обичан узани цп* церо, гармонд и петит, без икаквих других врста слова. Уз то је имала лепе шпицлиније. Насловп су слагани из верзалних слова. Судећи по словнма ова штампарија набављена је само за лист, из Држ. Штампарије. Штампање је нначе лепо и чисто. Група интелигентних људи, која се налазила у Крагујевцу расла је све више а нарочпто од кад је почела тамо да заседа Народна Скунштпна. И Светозар Марковић, када је после опорављења хтео да настави своју акцију, нашао је као најпогодније место Крагујевац. Но поред свих повољних услова у Крагујевцу, никакву јачу акцију не би могао предузети, да није још марта (1873) група „напреднијих чиновника, официра и и грађана, слободоумних либерала, социјалиста и обичних добронамерних пријатеља просвете“, склопила друштво за подизање штампарије и покретање листа. У одбору су били: Тодор Туцаковић, трговац, официри: Сава Грујић и Павле Шифарик, кмет и трговац Павле Вуковпћ, председник суда Димитрије Јовановић, нротојереј Јован Јовановић, професор Стеван Поповић, сунлент Светозар Милосављевић и други. Штамиарија је одмах набављена, и 8 новембра изишао је први број „Јавности“, који је штампан у Крагујевачкој Друштвеној Штампарији под њеним властпиштвом а одбору одговорним уредништвом Свет. Марковића.1 Слова ове штампарије, а нарочито гармонд, као п целокупна израда лепи су и добрн. Месеца јула исте (1873) године, када у Крагујевцу п у Београду, „у цељи да се оснује штампарија која би својим потнуним уређењем, брзим, солиднпм и што јефтинијим радом ириномогла да се издавањем полезних књига и у опште поучннх јавпих листова код нас умножи, саставља се акционарско друштво које ће таку штампарију подићи“.1 2 Чланови привременог одбора били су; Конст. Ст. Антула, Љубомир Каљевић, Никола Стефановић и д-р Владан Ђорђевић. Капитал друштвени предвпђенје: 250 уплаћених акција по 20 дуката цес. Штампарија, поред тога што је иримала да ради све што у штампарску, растрирску и литографску струку спада, имала је да ступа у преговоре са разним домаћим н страним иисцима за откуиљивање њихових књижевних производа, која би на развнтак 1 Ј. Скерлпћ, Свет. Марковић стр. 95—96. 2 Штатутп „Беогр. Друштвене Шгампарије.“ Чл. 1.