Дело

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 271 и унагиређење српске књижевности служила. 0 откупљивању књигал„Управљајући одбор“ имао се да служи саветом „Научm$»ed:6opa“. „Исто тако штампарија је могла да уговара и са појединим уредницима јавних листова за штампање и издавање истих“. Ово нарочито даје нам да верујемо, да је целокупно ово предузеће г. д-р Владана Ђорђевићћ, и да га је спремао за покретање свог књижевног часописа „Отаџбина“ (1875). Правила је потврдио 21 јула 1873 године министар финансија Панта Јовановић. Узрок, због чега ова штампарија није основана, није нам познат. Године 1874. отвара у Београду штампарију Срећко Алеквић. Она је штампала: „Човек и његов подмладак" од Панте Николића. Штампање овог, јединог, штампаног делау овој штампарији, није завршено: дошло се до 48 стране и штампарија је несумњиво прешла у друге руке. По словима, која су била у овој штампарији можемо са сигурношћу тврдити да је штампарпја однесена у Пожаревац где је (1875) као штампарија С. В. Минића радила „Браничево", лист за политику и економију. Јова Милинковић, адвокат из Шапца, купио је године 1874 неку штампарију и хтео да издаје лист „Народне Новине“. Месеца јула пише он Пери Тодоровићу о томе и моли га да му пошаље неког погодног човека, који ће лист уређивати, јер је, вели, он заузет адвокатским пословима и не може довољно бриге посветити листу, Пера Тодоровић му пошаље Миту Ценића, који тек што се вратио из париског затвора. Полиција, која је и Милинковића нознавала као „опасног“ човека, плашећи се „имајућих бити“ опаснихчланака забрани отварање те штамнарије. Они дођу у Београд, протествују. Но кад су се вратили у Шабац њима је већ била „спакована“ завера противу кнеза и Мита Ценић је осуђен на 8 а Милинковић на 10 год. робије. Како се „Браничево“ у Пожаревцу појавило (1875) тек месеца маја, није искључена могућност да је штампарпју Срећка Алексића купио Ј. Милинковић и' кад је излажење његовог листа осујећено, да je ту штампарију узео С. В. Минић и однео је на други крај Србије (из Шапца Дунавом у Пожаревац) те штампао лист, сав у духу социјал-демократском, какав би несумњиво био и онај што га је хтео да издаје Милинковић са Ценићем. „Браничево", које се јавља „у најкритичнијим околностима по унутрашњу слободу срп. народа“, престало је да излази 13 јула и последњи број који је изашао био је 23 Штампарија пак С. В. Минића, у којој је штампано, пређе у руке Ата-