Дело

Д Е Л О 272 насија М. Николића, који је пренесе у Смедерево. У тој штамиарији почиње 8 октобра 1875 да се штамна лист „Народна Воља“ под уредништвом Милана Пешића. Тако је „Народна Воља“ била „стари познаник публике — потомак „Браничева", као што је и штамиарија Николића била стара штампарија Минића. Кратког века и незнатна била је и штампарија Б. Јовановића (Јована Павловића), основава у Београду 1877 годпне.1 Целокупно стање какво је било у Србији крајем седамдесетих година, требало је једну добро уређену приватну штампарију. Међутим, штампарија Н. Стефановића п друга, коју је тада држао под закуп неки Мита Цпнцарин, није готово ништа вредела, јер једна су слова била излунана а друга нису набављана. У то повољно време јавља се Задруга Штампарскпх Радника у Београду. Као одбрану од концентрације каиитала истицао је седамдесетих година, код нас, Свет. Марковић идеју о кооиерацији. Но и ако су се ова друштва показала неспособна и ако су по* стала оно противу чега су основана да се боре и најпосле пропадала, — ипак идеја о кооперацији добива своје ироповеднпке и осамдесетих годпна. У то време онштег нокрета, када се мање декламовало и певало, фразирало и заносило Душановим царством, када се више радило; у време демократизације и стварања данашње Србије, најмање су могли да остану не покренути они, који су слагали слово по слово тих идеја. II ако су услови, под којима су штампарски радници у Држ. Штампарији тада радили, били релативно много бољи него ли и данас, ипак су они, нодухваћенп идејом кооперације, хтели да оснују своју друштвену штампарију. Немајући пак пара, они реше да отворе упис на 100 удеоница од но 100 динара, и са тих 10.000 динара, отворе штамиарију. 15 априла 1879 године они саставе правила, која је као привремени председник управе потписао Светозар Николнћ,за тим заменик Јова Симић, Ђорђе Вучетић, чланови надзорног одбора: Карло Нерњански, Ђорђе Вучетић, Ђура Пандуровић, Т. Костантпновић, Л. Милосављевић, Михајло Лазаревић и Јован Милосављевић. Чувајући се тога да какав каииталиста не упише акције и не корпсти њнховим нредузећем они унесу седмим чланом правила одредбу: да само изучени штампарскирадници, и то: слагачи, машинисти и ливци, могу бити уде ii Србадпја 1881 год. стр. 234.