Дело

4 . ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 273 оничари тога друштва. Да би пак олакшали себи упис акција завеДу шестим чланом: да уплате удеоница могу бити месечно п£4<^д*шара од удеонице. Тадањи министар финансија господ. Влад. Јовановић потврдио је правила 19 маја, после чега су они отворили упис удеоница. Ко зна како би се све свршило, ко зна да не би данас ми имали једно велико штампарско предузеће, које би било расадник штампарске вештине у Србији, да према њему није бпо рђаво расположен тадањи управник Држ. Штампарије господин Стева Рајчевић. Неуспевши да их од истога одврати, он отпусти из Држ. Штампарије све раднике који су радили на оснивању те штампарије рачунајући да тако неће успети да уплате удеонице и предузеће неће моћи да се оствари. Но тиме не само што је промашио циљ, већ је убрзао намеру радника, да се она што пре приведе у дело, и ако не на онако здравој основи као што се у почетку мислило. Немајући тако рећи где да раде, отпуштени радници имали су или да створе намеравану штампарију или да емигрирају. Једни су заиста емигрирали у Нови Сад и Русију, а другима је по добар интерес дао новац акционар Анастас Јовановић, бив. управник двора под кнезом Михаилом.1 Они са тим новцем оснују штампарију под именом: Задруга Штампарских Радника, која отпочне свој рад крајем октобра 1879 године. У њој су радили њени акцпонари, који су имали првенствено право на рад. То су били: Светозар Николић, Јова Симић, Коста Арсенијевић, Тоша Костантиновић, Мата Јовановић, Свет. Милосављевић, Михајло Костић, Јован Молнар, Лаза Тришић, Божа Јовановић, Пера Стојановић, Светозар Драгутиновић, Анастас Јовановић, Жика Радовановић, Андра Јовановић, Ђока Будимовић, Љуба Црвенчанин, Франц Учек, Алекса Малаћевић, Ђока Драгутиновић и Страшимир Гемовић. Последња осморица још су живи п неки се занимају штампарскпм радом а неки другим пословима. Политички живот почетком осамдесетих година био је тако развијен да је иостао предмет јаког коментарисања. С тога је кабинет Пироћанац—Гарашанин морао одмах по доласку (20 окт. 1880) да изда расппс у коме наглашава да жива борба која се данас води на пољу полптичких питања у Србији, не 1 А. Јовановић могао ,је постатп акционар што је бно по занату ливац. Као државнп питомац у Паризу, за изучавање тога заната, упозна се тамо са кнезом Мпхајилом те га овај, кад дође у Србију, узме за свог управника двора. Дело, књ. 61. 18