Дело

274 Д Е Л О треба да (нас) обеспокоји нли забрине. Земља је у нуном процесу политичког развића... Она (борба) знак је живота и нолптичког здравља; она није никакав доказ опадања народног. Либерална је купштина распуштена. Нови избори заказанн уз „строго немешање власти у изборе“. Нова скупштима у првим седницама доноси: закон о зборовима и удружењина и закон о штампи у коме прокламује „слободу мисли и нечатње". Долази на дневни ред пптање: „о грађењу и експропријацији срп. држ. железница". И не само скупштина већ целокупно јавно мњење необично се јако интересује тим питањем. За овим опет долази склапање првог трговинског уговора са Аустријом, којим је, као што је познато, развиће наше индустрије бачено доста у назад. Томреме, када је и омладина имала свој добро уређавани часопис „Побратимство“, када је изилазио велики број листова, озбиљнијих и боље уређених од многих данашњих' то време живих нолемика, стварања и формирања једне данас најјаче странке, не може се замислити без развијене штампарске вештине, исто онако, као што се ни развитак штамиарија и штамнарске вештине у нас, не да замислити без тога времена. Како по једном наређењу Гарашаниновом Држ. Штампарија није смела да прима на рад политичке листове, то је Задружна штампарија радила све листове који су тада изилазили. Она је штампала: „СахМоунраву“, „Видело“, „Народно Ослобођење“, „Нови Век“, „Срн. Независност“, „Радник", „Борбу“, „Рад“, „Побратимство", на је чак имала и свој лист „Нови Београдски Дневник“, који је застунао демократска начела и штампао се иоследње (1886) године у 4.500 иримерака. Услед тако великог рада она шири своју делатност: набавља нова слова и нове машине. Сем тога набавља дамф-машину за окретање машина у време када у Државној Штамиарпји машпне окреће ручна снага робијаша. Тако је штампарија све више нанредовала. Настао је чак сталан ноћни рад. Али кад је у очи Митрова-дана (1888 године) уханшен Главни Одбор Радикалне Странке, моментално је стао готово цео рад у штампарији. Неки од чланова Задруге, који су били у Главном Одбору буду ухапшени. Радикална странка, којој је Задруга радила на кредит, п тиме много нрипомогла ширењу радикализма, нпје могла да исплати сво.је дуговање, које је износило више хиљада динараЗбог тога Задруга нија могла да одговори својим обавезама услед чега долази у врло критичан положај. Слагачи (акцио-