Дело

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 275 нари) добијају дневно по дпнар, чак и мање, да би остало што Binne новаца да се одговори обавезама. Па ипак су сви, не ^рцићућн радили и даље дајући тако леп и величанствен пример пожртвовања за једну идеју. Из положаја у који је Задруга дошла после затварања Главног Одбора Радикалне Странке, морао се тражити излаз. С тога Задруга Штампарских Радника реши да отвори филијале у унутрашњости. Тако су крајем 1884 и почетком 1885 године отворени филијали готово по свима важнијим местима у унутрашности Србије. Да би фили.јали још успешније радили свуда је поред штампарпје отворена и књижара. Рад је у филијалима ишао доста добро и Задруга је била на путу да своја дуговања одужи и успешно настаЕи свој по све користан рад, кад српско-бугарски рат осујети све наде. Тако је Задруга Штампарских Радника учинивши врло велике услуге не само радикалној странци него и целокупном напретку — ширећи штамиарије по целој. земљи — по Петрову-дану 1887 године, пала под стечај, који јој отвори њен акционар и повереник Анастас Јовановић.1 Да су слова, која су била из чувене бечке фабрике Руст и комп., била врло добра, да је израда била укусна и технички савршена у овој штампарији, мислимо излишно је напомињати. Господпн Стева Рајчевић, управник Државне Штампарије неуспевши да осујети отварање Задруге Штампарских Радника гледао је ма на који начмн да натера Задругу на ликвидирање. Он потпомогне петорицу слагача да отворе штампарију и кункуришу Задрузи. Тако: ИлиЈа Петровић, Милош Поповић Ђока Кимпановић, Божа Јовановић и Мата Јовановић, који је иступио из Задруге, отворе 1881 године штампарију „Св. Сава“. Али је ова штампарија убрзо (1883) сама ликвидирала а њена слова и машине купила је Задруга Штампарских Радника. Напредњацима је било врло незгодно да штампају лист („Видело“) у Задружној штампарији, где су се штапали сви опозициони листови. Стога су се решавали и спремали да отворе своју штампарију. Али један случај ускори њихову намеру. Посланик Милош Глишић да једном да се штампа у Виделу ii По паду под стечај деловође филијала примиле су филијале у отплату. Тако чак и сада, после више од двадесет пет година ради се са словима и машинама Задругиним. 18*