Дело

'276 Д Е Л 0 честитка коју је као добио на своје држање у Н. Скупштпни.. Али, слагач на Внделу, Пера Стојановић позна да је честитка* ппсана руком самога Глишића и прокаже то радикалној групи. По том се напредњачка група коначно реши на отварање своје штампарије. Године 1883 свега је 1 број Видела штампан у Задружној штампарији а остали до 78 броја (7 јула исте године), по изузетном наређењу Гарашаниновом, радила је Држ. Штампарија. На првом, као и на осталим бројевима, као власник листа потписана је Штампарија Српске Напредне Странке, Свакако да су за то време припремали штампарију; а 7 јула 1883 године изашао је број, штампан у штампарији Српске Напредне Странке. Израда ове штампарије осетно је била ленша од израде Држ. Штампарије. Нарочито су слова, која су била из фабрике Руст и комп. врло леиа. Њу је уредио један д наших најбољих штампарских стручњака пок. Тима Оморац Ову је штампарију доцније купио Д. Димитријевић. Тек четврта по реду, од вароши у унутрашњости, (десет година после Крагујевца а осам иосле Пожаревца и Смедерева), 1883 године добија штампарију Ниш. Њу је отворио Коста Чендеш. Слова у овој штамнарији стара су. То су остатци нешто раније ликвидирале штампарије Н. Стефановића. Месеца маја године 1884 отворили су у Крагујевцу штампарију Жика Радовановић и Андра Јовановић. Штампарија и. данас ради, само је у другим рукама. Решивши 1884 године да отвори филијале у унутрашњости, Задруга Штампарских Радника отворила је нрви свој фнлијал — штампарију и књижару — у Пожаревцу 1884 године У овај филијал послат је члан Задруге: Михајло Костић. Други филијал отворила је Задруга исте (1884) године у Ваљеву. Са њим је отишао Јова Молнар. Трећи филијал отворила је Задруга 1885 године у Ужицу. Са њиме су послати Пера Стојановић и господин Љ. Дрвенчанин. Али кад ови за време рата (срп.-бугар.) оду у војску, Задруга упути тамо за деловођу филијала Лазу Тришића. Четврта и последња штампарија — филијал Задруге отворена је у Крушевцу 1885 године месеца јуна. Са њом били су послати г. г. Ђорђе Будимовић и Алекса Малаћевић. Од тада је број штампарија, како у Београду тако и у унутрашњости, почео нагло да расте. Тако сд 1874 године, када је Београд имао само две штампарије, достигао је 1901