Дело

ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА РОМАН МАТИхЛДЕ GEPAO — НАСТАВАК — Страшно, је ли? Уливам ти ужас, драга моја мајко!' Ето, докле ме је довео живот. Она велика, моћна и дивна љубав трајала је у мени само кратко време и умртвила је моје срце за сваки нови жар. Мајко, нико неће никада више заузети место Марије Гваско у момживоту: онаје била све, и то све је легло у гроб. После сам нокушавао да се вежем за неку идеју, за неко осећаље, за неки пријатан задатак;. али створење, за које сам хтео живети, чији сам жнвот хтео улепшати, одбило ме је и клонило ме се. Шта имам још да радим? Ја немам љубави, ја немам наклоности, ја немам сина, немам порода. Остаје ми дакле да само будем човек од иорока и покварености, да пустим на вољу свима својим опаким нагонпма; да се сав нредам женама и коцки, да проћердам своје имање, да унизим своје име, да будем прост сладострасник, те да тн уливам ужас, да, ужас, мајко моја! Очајнички узе га мајка у загрљај, на га стаде стезати и љубити, као да га хоће да одбрани од самог живота. — Ти си добар, ти си племенит, ти си поштен; ти нећеш то учинити... Био сам, био! — узвикну син тужнО. — И заслужио сам љубав Марпје Гваско; и бно сам заслужио да ме Виторија Фноре воли и да буде cpehua и задовољна мноме и мојом преданошћу! А.тп све је бпло узалудно; ја сам се истрошио у