Дело

ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 279 « • борби с том нежном, бледом, ћутљивом и леденом сенком од жене- 'Ако хоћу да живим, морам бити распусник и сладострасн^к. — Не, сине мој, не! — Не остаје ми друго, мајко — рече он и опет тужно II — Обуци ме брзо — рече Марија расејано Кјари. Кјара погледа на велики собни балкон, који беше застрт белим чипкама, и не одговори ни речи. На постељи је била спремљена одећа за коњске трке на Тор ди Квинту: хаљина од отворево-љубичастог крепа, с уметцима од сребрнастих чипака и са сребрним појасом, који беше искићен великим, веома плавим тиркизима; на тоалетном столу стојао је велики црни шешир с црним перјем, великом споном од старог сребра и велом, који га је као нека лагана сенка обвијао. Тај пријатни, али тешки посао, облачење евоје господарице, вршила је Кјара брзо и ћутећи. Марија као да се беше удубила у неке мисли али је ипак механички учествовала у облачењу. — Дај ми ону огрлицу с тиркизима — рече она расејано . Кјара приђе орману у коме је стојао накит, извади једну кутију II донесе Марији неку необичну огрлицу с крупним тиркизима. Жена је механички обеси о врат. Затим се њене очи, које су равнодушно блуделе по соби, зауставише на балкону; оне се раширише, као да су угледале неки неочекиван призор. Она ослушну. — Пљушти киша — рече она Кјари, погледавши је зачуђено и тужно. ' — Да! — промрмља собарица, уздахнувши. Маријине руке, које су намештале шешир на бујној јој коси, клонуше као да су изнурене. — Па што сам се онда облачила? — рече Марија Гваеко уморним а мрзовољним гласом, као да пита саму себе. — ...можда ће киша убрзо престати — рече бојажљиво верна служавка. — Боже сачувај! — узвикну Марија јетко. — Видећеш да ће падати цео дан. И као да је беше савладао неки изненадни умор, клонула је на једну столицу у својој меканој хаљини, на којој су се нежно слагале љубичаста и сребрнаста боја и плаветнило од