Дело

ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 293 • М као иг брод, као и крмаиош, умотан и увијен у сиву, сребрнасту-п непровидну маглу; чинило се да је скроз мокар, да је он^ојејД исто што и магла, влага, хладнића, облаии од магле, језерски валн, испарења неба, земље и воде. Пошто је превалио јдобру половину пута, брод фијукну двапут много дужим фијуком и стаде се приближавати једној •станици; и на мосту искрсну други један човек, у униформи и с капом као у крманоша, и један келнер у жакету, обојица скроз мокри као и све око њих. Путник је седео као скамењен и није се ни окренуо када су се та два човека попела на мост: можда је дремао. То беше станица малог, милог села Вицнау, које је лети веома живо, из кога се иде у Риги, село које познаје сваки путнпк, које спомињу сви турпсти, које се налази у сваком путничком дневнику, које је јасно истакнуто у сваком Путничком Вођу као: село Риги. Али ни то село са својим дрветима што изгледаху као костури, на тамној обалској ивицп, са увелим гредицама у малим вртовима, са своја два затворена хотела, са својом усамљеном брдском железницом, ни то село, Вицнау, нпје одвајало од другпх села покрај којих је брод већ прошао. Само, када је човек бацао уже с моста да се веже брод и човек га наЈјобали механички везивао око ступа, цојави се на пристаништу нека жена, која је долазила с мале брдске железничке станице. Висока и витка, премда је на себи имала велики мантпл који ју целу покривао, пређе она лаганим кораком мостпћ, попе се уз мале степене, показа оном човеку у униформи карту, упути се палубом и седе на једну клупу према путнику. Док се брод одмицао од Вицнауа и настављао пут ка Луцерну, приђе онај човек у униформи ка дами и упита је нешто, на што она омахну главом одричући. После неколико тренутака приђе и келнер у фраку и такође јој рече неколико речи; она одби и њега, одмахнувши главом. II обојица, човек у униформи и келнер у фраку, отидоше, сиђоше у унутрашњост •брода, ишчезоше. Превео с талијанског Миханло Добрић. — СВРШИЋЕ СЕ —