Дело

298, Д ЕГ Л 0‘ саопштио, и по издатој наредби г. Бана, Он је сад, т. ј. Књаз' Милош, под стражом. Као што је мислио, да је за цело по плану већ у Србији, наредио је, да се све његове ствари низ Дунав крену из Беча, које ће бити до неколико дана и учињено. Мкјајло Гарашанин пошао је Књазу Милошу у Беч, но Овај му је поручио или писао, да га чека у Ђуру, а с тим га је хтео само преварити. У очи онога дана када смо пошли, а то је у петак, дошао ]е Хаџи-Мија те му је опет казао, да је Прота Ненадовић и Зубан у Новом Саду, и да ни једнога минута не чека, него да се креће из Беча. Ја сам му казивао, како ја волем Книћанина, јер му нисам у томе хтео друкчије рећи. Он ми је казао јуче, да нађем овде у Загребу једнога човека па да му нишем, да се уклони за овај ред, да не би ногинуо, а за г. Илију каза ми... но овако: „Оно (глистосерасто) ће проћи зло.“ На г. Илију не само он, но сеи људи његови тако вичу, да би сва мученија над њим извршили. Истина је, ја и г. Илија зло смо се огледали но по савести говорећи, могу казати, да није истина што ће ко рећи, да ће он Обреновиће, Он и Книћанин ако хоће род да спасу за свагда, треба да остану као браћа п као искрени, свега нека се ману онога њиховог. Оне промене у Цариграду узрок су да се ово произведе, реформа нова Бвропска дотерала је у согласије Аристократе за Милоша. Ја немам ни једног часа више гшсати пего ће Вашој Светлости г. Хркаловић све оно друго усмено исказати, као што и ово писмо за знак савршеног поверенија носи отворепо. Покорно молим Вагау Светлост да ово писмо предате г. Книћанину на прочитаније. 10. маја 1848. год. У Загребу. Ваше Светлоети покорни слуга и верни иријатељ народа српског Миливоје Петровић, с. р. (Свршиће се) +0+