Дело

Б Е Л Е Ш К Е 317 « • ф м» У првој расправн („Немањпћске престониђе...“) излаже г. Ст. Новаковић кратак псторпскп преглед кретањ^ку,)0£ћшта у старој српској државн. Док је главна област старе српске државе — све до времена владе краља Мплутина (1282—1321) била крај пзмеђу Ибра и Лима (како се обпчно у псторпјама каже), главно је место — престоница — био град Рас, у близпни данашњег Новог Пазара. Доцнпје — нарочито од времена владе краља Милутпна — када се српска држава стала нагло ширити према југу, на рачун Византпје, п престоппца се премешта ка југу. Главна су боравпшта српских владалаца сада у области поља Косова, п најчешће се помпњу Паунп (за Краља Милутпна) п Неродимље (за краља Милутина и Ст. Дечанског). Још се спомињу, као боравишта владалачка, Дежева, град Сврчпн, Скопље и Призрен. По том је г. Новаковић покушао да нам да слику тих ирестонпца. То нису биле варошп пли градови, као што су данас престонице, већ села илп насеља, у којимаје била повећа кућа, од слабије грађе, у којој је становао владалац и још група зграда, у којима је становала краљева послуга. Краљев двор није нипошто каква впше или мање угледна палата, сазидана од тврде грађе, у којој би бпло угодности каква постојп данас у владалочким дворовима. У оно доба су се поглавито манастпри и градови подизали од камена, а становп од дрвета п друге слабије грађе. Поред овпх п јеш неких мање знатних закључака, г. Новаковић на два места додпрује и начпн живота на дворовима српских владалаца, и то впше узгред. Тако наводи причање впзантиског писца Ђ. Пахемера (пз 1272 г.) о жквоту на двору Краља Уроша I (1212—1276) и прпчање Теодора Метохита (из 1298—9 год) о жпвоту на двору Краља Милутнна. Али нам се чини да г. Новаковић није довољно критички примио казпвање ова два Византинца. Оно што су онп видели на српским дворовима, по свој прплици, није био обичан начин живота, већ нарочпто удешен, или — што је вероватније — п сами ће описи бити мало претерани. Свакојако тешко је вероватп да је на двору Краља Уроша све бпло онако просто, како то описује Пахимер, и да је на двору Мплутинову било све онако раскошно, како то описује Метохит. За оних 25—26 година није се могло од .оне простоте на двору Урошеву доћп до оне раскошп на двору Милутинову. Г. Новаковпћ добро каже да је код нас у средњем веку престоница „онде где је краљ“, алп он из овога не изводп све консеквенце. А најглавнија је консеквенца ово: пошто су српски краљеви сваки час мењали место становања, мењало се п место престонице, — дакле у старој српској државп није ни било престонице ни у данашњем смпслу ни у ередњевековном смпслу на Западу, ни на Истоку. У главном ова расправа г. Новаковпћева, п ако је ппаче занпмљиво написана, нема нпшта ново. Све што има у њој, познато је већ одавно, а многе стварп п деци у гпмназпјп из школског уџбеника. Ни погледи, ни објашњења г. Новаковића нису нови, а много што шта у овој расправи покуппо је он из некпх ранијих својих списа. Према томе не знамо што је он овај чланак штампао у „Гласу", кад би он лепо пристао за некп књпжевнп лист п за ширу публику. Напослетку да споменемојош једну ствар. Говорећи о подизању Жпче, г. Новаковић нарочпто наглашује да је за њу изабрано место „на ушћу Ибра у Мораву“, па додаје: „Тај је избор места веома карактеристичан за мисли краља Ст. Првовенчаног и