Дело

318 Д Е Л 0 Св. Саве о шпрењу српске земље и о њеним аспирацијама“. Писцу ових редака прилично су добро позпати ондашњи догађајп, па ипак није у стању да погоди зашто је овај пзбор места за Жичу карактеристпчан за мисли Ст. Првовенчаног и Св. Саве о ширењу српске земље и њеним асппрацијама Г. Новаковић то није објаснпо, а веома бп нас -обвезао кад -ои то учпнио, јер he можда бити још кога ко то не зна. Другој је расправи у овој књизи „Гласа“ („Прногорски Митрополит Василије Петровић...") предмет опис рада митроиолита Василија Петровиha после повратка из Русије, од 1754 до 1756. 0 њој нема шта много да се говори. Доста је напоменути да је њу написао г. Јован Томић, па да се зна да је о ситници написана крупна академска расправа. Ево укратко у чему је ствар Године 1754 утврђен је на Гацком између босанског везира и пзасланика црногорских племена споразум: да Прногорцп не нападају и не пљачкају по Херцеговини, као што су то до тада редовно чипили, и да уз то нлате харач. Али одмах затим долазп митрополит Василије из Русије са доста новаца, п наговорп Прногорце да не илаћају харач Турцима. Прногорци га, сем неких племена, послушају (тоиста занимљива ствар да су Нрногорци једном некога послушали да не плаћају харач!). П сад пастаје борба: Турци траже харач п прете, а мптрополит Василије неирестано подговара Црногорце да не дају. И за дивно чудо — Прногорци не слушају Турке, већ с.вога мнтрополита! Босанскп везир нретп Прногорцима да ће их казнпти и непрестано молп Порту -за допуштење (фермап) да удари на Прну Гору, али Порта не да фермана. Мптрополит Васплије п опет подговара Црногорце да не илаћају харач, али се боји турског напада, те се спрема за одбрану п тражи помоћи од Млечића. А Млечићи, којима су такође Црногорци додијали, не даду помоћи, али су се н сами нашли у непрплици: волели би да Турци нападну и умире Црну Гору, а и не би волели, јер би можда Турци прешли тада на њихово земљиште и њпма такође створили неприлике. Босански везир и опет тражи ферман да нападне на Црногорце али му Порта препоручује да Црногорце умири мирним начином. Стога је везир у незгоди: мора да умири Црногорце и да наплати од њих харач, а не сме да каже да није добио ферман. Црвогорци се обавестпли некако да нема фермана, ua постали још дрскијп. Најзад кадје Порти додијало, одобрава напад на Црну Гору али сад митрополит бежи у Сењску Рпјеку и оставља Црногорце да се сами носе са Турцима, а писац ове расправе спрема сад наставак њен у другој „посебној радњи". II то је све о чему је писано на више од 6 штампаних табака и што ће академија платити округло 720 дпнара. И тоје уједно све што бисмо и мп имали рећи о овој расправи, јер доиста писатп оцену о расправама г. Јов. Н. Томића веома је узалудан uocao, а, богами, и по мало опасан. Најзад шго бисмо се ми плели у туђ uocao. Г. Томић је академик и све своје радове штампа у Академијиним издањима. Па кад Академија палази дајој њен углед и кеса допуштају да издаје овакве расправе, шта имамо ми да се због тога секирамо!... У расправи „Неколико питања из римско старине“ продужује г. д-р Н Вулић расирављање неколиких питања из римске историје и књпжевнссти, што је започео малим низом у 86 „Гласу“, о чему је било говора на овом месту раније. Своје раније исказано мишљење о радбвима г. Ву-