Дело

326 Д Е Л 0 њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана^ за пас, везана везом најмилијег човека на овој земљи, оца нашега. Вишња, лака словенска душа, давала се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи да пеће мрзети девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје. Прво је одржала. Нико у школи није могао опазити код ње ниједну ваншколску мисао. Она је марљиво радила, стрпљиво чекала крај школске године и спремала се за последње испите. Али никад не поведе разговора пред Чедомиром о својој сумњи у свемоћност слободе. Чим би га видела, она се осећала пред њим разоружана. Он је знао толико ствари, прочитао толико књига, знао сваку страну реч, био философ друге године! А она, она није умела тако говорити, наћи брзо реч која јој треба. Кад је давала своја мишљења, речинице су јој остајале недовршене, није се могла сетити доказа које је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што је она хтела рећи. Да би пак утишала своју савест, Вишња је радила готово претерано на школсккм иредметима. Положила је испите врло добро, боље него иједне ранијз године. Шта више, на Видов дан добиаа је награду у једној књизи која је говорила о неговању цвећа. Сад се требало вратити у Чачак — Не, ти се нећеш вратити више амо! — нриговарао јој је друг. — Ја ћу се вратити, Чедомире. Ти ћеш видетн! У очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику шегњу, обншли су готово сва места својих састанака... нове крајеве у Београду, безимене улице, путове преко пољана, забачена места по Топчидеру. Вече их је ухватпло на Чукарици. Онде где избија топчидерски трамвај на чукарички друм, нашли су једну клупу и сели да се одморе. iMecTO је било као створено за састанак пред растанком. Неколико путова и страннутица укрштали су се овде и изазивали сетне мисли о даљини. Заокругљена површина Савине воде беласала се између обала. Пред њима се простирале дуге пољане, зелена острва, две три вароши и велико београдско пебо. Могло је бити око осам часова. Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину раз-