Дело

« ХРОМИ ИДЕАЛИ 327 гранате врбе по обали. Са острва долазио је мирис на покошенЈ траву. На једној оближњој фабрици палиле се лампе. "^Сорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину. Две три звезде боцкале су један крај неба. Двоје младих ћутали су, тако седећи. Свако од њих пратило је своје мисли кроз усамљеност пејзажа. Они су обоје били тада и с-увише озбиљни за своје доба. Чедомир је, намрштених веђа и суморно, грицкао своју цигару. Девојка је пак допуштала да јој један облак туге замагљава њене бпстре девичанске очи. Најзад Секулић прекину тишину као да се присећао нечег: — Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу. Ти нећеш бити довољно јакз да извојујеш своје право. Вишња не одговори ништа. Чедомир продужи: — Право претпоставља борбу. А ти си жена... наша жена, која не воли живот одрицања, позитивне науке, рад за народ. Паланка ће бити јача од тебе!.. Ко зна да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорпо? — Ми ћемо остати увек пријатељи — одговори девојкаСекулпћ се осмехну скептички, осмехом свога доба. — Да... да, пријатељи!.. — Примети он. —Има нријатељстава која се сматрају за вечита, а која живот распе као плеву. Норед њих прохукта један воз. Вишњу обузе нека меланхолија без горчине. Она промуца: — Не говори тако, Чедомире. Наше пријатељство је искрено, топло, добро. Млади човек погледа своју другарицу право у очи. Она је била обучена у матроску блузу од обичне матерпје. Држала је руже на крилу. На глави јој је био прост шешир од сламе. Па ипак, младост И здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир. Она је била као створена за нормална осећања жене. Све је било ту да ова жена постане једнога дана срећна мајка, прожпви мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, на коме ће писати само њено име, као и многима другнм. И млади човек осети се крив што узнемирава ово тихо језеро среће својим бунтовним мислима нових дана и готово jo] хтеде рећи: — Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла. Остави народ и друштво нека теку како су и досад