Дело

% . ХРОМИ ИДЕАЈШ 329 реч да јој кажу, да јој честитају на положеним испитима, поласкају јој на фином држању и да доказују како је већ велика деЈзр^М! Да СУ ј°ј °нп Beh нашли момка. Чак су јој чинили и поклоне што је ретко у овим приликама. Отац јој је поклонио сат и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину. Из комшилука је добивала колача, воћа, разног цвећа. — Ово ти нослала Мила Цветкова — говорила јој мајка, предајући јој тако какву велику брескву. — Мало родиле, али су дивне, па, вели, хоће да и ти окусиш. Некад јој је све то пријало; Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем. Али сад, она је примала хладно ове изливе паланачких симпатија. Приговарала је себи за то: што год има, добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема украј Мораве. Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија су имена спомињана, мешала се са варошким девојкама, седела крај прозора и тражила да нађе своје старо задовољство гледајући људе и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот. Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се све куће ћушкају да захвате што више улице. Роба из дућана гомила се безбрнжно по тротоару. По прозорима се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају преко улице. На сред вароши уздиже се једна старинска црква са гломазним кубетом од блеха. Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељане. Ова црква је једини сведок да је Чачак поста пре нас... кад нас није било, у доба кад је наша земља имала цареве и властелу. У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фењере, истакнутим на тробојним дирецима по ћошковима. Тако се по улици простиру чаршави несигурне светлости. Свет изађе да седи пред кућом. Млађи шетају. Говори се много. Госпође носе дуго своје хаљпне. Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак. По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика. Необавештен човек помислио би да се налази у доба револуције, али се сви ти говори свршавају кад и дим од вина и варош остаје мирна и иста.