Дело

У МЛАДОСТИ ЛУДОЈ. .. 339 « » -лица од којнх је свака била друкчија, билн смо ускоро сва тројица заљубљени у лепушкасту газдаричнну кћер, и то са жаром^својих седамнаест година. Сваки од нас волео ју је на cBof начин. Петар, најстарији међу нама, гледао ју је увек пожудним, јако рашпреним очима, са задовољством говорио о њеном једром, гипком телу и бујној коси, која би расута по белим плећима својом миришљавом топлином опијала човека до блаженства, уздисао је и читаве бајке причао о оној рајској ноћи, која би се са њом провела; Миливоје, који је био истих година као и ја, сувоњав, са дугачком косом и водњикаво - плавим меланхоличним очима, певао је сентименталне песме о својој љубави, посвећивао их њој и читао нама; а ја сам опет видео у њој неке особине које није имала, жалио је што живи у томе забаченом, ситном свету и жалио што ме тако равнодушно посматра, када бих је погледао или прошао поред ње. Ипак, Миливоје је био највпше заљубљен. У школи му је ишло рђаво као никада дотле, а збирка његових стихова била је свакога дана обогаћивана једном новом песмом, сличном оним многобројним песмама, које смо сви ми певали у својој седамнаестој годинп, инспирисани првим љубавним осећајима. Поента целе његове поезије била би отприлнке у оно неколико речи из једног његова стиха, који ми је још и данас у памети: „Њезино око сунце бп за ме било...“ Она се тешко и врло лагано навикавала на нас. И кад бисмо uo неки пут бојажљиво и неумешно почињали разговор са њом, одговарала нам је кратко и збуњено, а по њеном погледу видело се, да јој баш није много стало до нашег друштва. Ми смо се ипак све више заносили њоме и изваљени на миндерлуку и кревету, у диму од цигара, често смо прекидали своје дискуснје и маштања о великим дужностима и борбама које нас чекају, да бисмо саопштили један другоме по нешто ново што смо тога дана пронашли на њој. Како је лепо и пријатно било то младо доба, када се свакога дана имао по неки нов сан и када су се, верујући у светлу будућност човечанства, у малој собици наивно мењали облици друштву. Ништа тада није сметало да се једнога дана одушевљавамо Бакунином, а другога Наполеоном, према књигама које смо читали. Нимало нам тада није изгледало тешко живети по проповеди Ничеова Заратустре, на чије смо речи наишли у некој књизи и угарком их исписали на зиду своје со22 *