Дело

У МЛАДОСТИ ЛУДОЈ. . . 341 • * 'рених, прозора чинило пам се да је Београд почео да дише некатко уморно и заптивено, опет нам је изгледало светло и цродрео у нашој сиротпњској собици. Слушајући њен ужурбани, лаки ход и звонки глас и впђајући је често, нисмо ни осећали како у нашој соби све више мирише на мемлу и труло лишће, ннти нам је сметало што је тако ретко успремају, те •се паучина и прашина вахватала свуда, а мрве хлеба, испушене цнгаре, употребљена пера и пзгужване хартпје ваљале по неколико дана по столу и поду. Кад смо једног дана дошли у вече, у кући је била читава узбуна. Наша газдарица је са разбрађеном шамијом, која јој је с једне стране пала с главе, тумарала по кући и час уздисала и хватала се за косу, а час гласно нарицала и грувала се у груди. Њен муж је гунђао: да впше не може и неће нигде да иде, јер је просто пао с ногу; отићи ће још само у кварт да јави, па сад шта да Бог. Синчић им је лагано јецао у једном углу. Одмах смо дознали шта је: њихове кћери нема већ целога дана; отишла је још пре подне п никако се више није вратила Тражили су је свуда по суседству и код рођака и познаника, али узалуд. Мати је нарицала: како се њеној лепој златној девојци морало деситп нешто, и како су је сигурно душмани урекли, па је наједанпут занемогла и можда сад лежи негде болесна или чак мртва, неопојена, неопремљена. Отац је гунђао и сумњиво вртео главом, као да нпје делио њено мишљење. Ми смо том вешћу били као утученп и нисмо заспали готово до зоре. Седели смо у мраку, јер се газдарица у својој бризи није ни сетила да нам успреми лампу, домишљали се где ли то може бпти, тешилп један другога: како је ипак можда заноћила код каквих рођака и пушили цигару за цигаром, све до последње трунке дувана. За то су време под миндерлуком клопарали мишеви, а из газдаричине се собе чуло њено хуктање и јецање и равпомерно шиштаво дисање њенога мужа. Сутрадан у подне рече нам газдарица, снебивајући се мало, да јој је кћи јавила но једној жени: да се ништа не брине, она је код свога Јове и неће се више ни враћати кући јер ће јој кроз петнаест дана бити свадба. II онда нам отпоче опширно да прича: како је тај Јова тамо некакав поднаредник у војној музици, како има већ две године што облеће око ње •и како га је њен муж већ неколико нута тужио команди, јер