Дело

ЕЛЕМЕНТИ МАТЕМАТИКЕ фЕНОМЕНОЛОГИЈЕ 345 * • писују безначајним особитим квалитетима људског интелекта и дун|А његове. Исдоријске, економске, социјалне појаве су стања извесна; онам^”мењају свакога часа. Равнотеже су средина моралних, под утицајем разних узрока, лако ироменљиве и скуп њихових фаза сукцесивних чини разна еволуциона етања у свету иојава друштвених. Где се нешто мења, а то се мгњање може довести у везу са извесним другим менама, ту увек може бити говора о ономе каузалном тумачењу између узрока и појава, којим се механика служи и које се јако разликује од иајивних тумачења каузалних, где неко из распореда звезда, као извесног скупа промена изводи судбине владара, појаву једну тако исто променљиву. Ако се пак аналого методама физичким, водећи рачуна о главним и споредним узроцима, о сталним и привременим силама пертурбационим, упоређењем иромена пзмеђу две области појава, после нађених карактеристичних елемената. описанпх и измерених, не само фиксирају квалитети, особиие појава што се мењају, већ се постигне веза између правих, на први поглед обично невидљшшх, узрока, онда се механички улази у све домене појаве, и без механистичког тумачења не може бити правог научног сазнања. Данас доста распрострањено једно од механистичких тумачења јесте примена енергетике на социјалне појаве. Покушаји да се принципи енергетике примене, почпвају на утицају рада и капптала у стварању енергије: социјалне, моралне; онако исто као што рад и гоплота дају енергнје за механичке, физичке, хемијске, физиолошке и психичке појаве. 0 постанку капитала из рада.у економији не може бити спора. Наслеђа из прошлости: у традицијама, материјалним творевинама (друмовима, зградама, каналима п др.), естетички капитали: у скулптарским, музпчким и сликарским творевпнама; морални капитали: у узорима пожртвовања, несебичности и другим врлинама — тековине су утрошеннх, прошлих радова и повод, да се из затечених стања тпх капитала у новој спрезн са данашњим радовима створе нови капитали, енергије — социјалне и моралне. Ако за рад, капитал и енергију узмемо тражњу као карактеристпчан параметар, чијим се променама могу мене горњих енергетичких количина да прате, онда нам у тим количинама, нарочито у капиталу, јасно на видик излазе и друге аналоге особине са топлотом — физичком енергијом, из које се рад добија.