Дело

346 Д Е Л 0 Створене установе, као капитали, па биле физичке или моралне природе, зраче, и зрачењем губе своју јачину и количину, наравно привидно, као што се извесна средина топлотна мења, окружена околином другојачије температуре. Губљење капитала физичких, из чисто физичких разлога, изложених — на ир. зграде — утицају времена, по све је разумљиво; губљење вредпости махина у индустрији употребом јасно је и аналогија је јасна са зрачењем топлоте. Тако је исто јасно, и разумљиво, да услед промена укуса, навика, потреба, данас, услед измењених тражњи по јачини, многи капитали морални немају ону вредност коју су имали у времену кад су створени. Обмана је мислити да естетичке творевине прошлих векова, да архитектонски монументи, појезија, п др. не губе ништа од своје релативне вредности и да им се значај, односно јачина њиховог дејствовања не мења са временом. Омир није данас уџбеник за младеж какав је био за време Павзанија и Периклеса; Дантеова комедија изгубнла је много што се њеног дејства тиче, она се данас не чита као некада и доћиће време, кад ће се њена садржина у историјама литературе препричавати, а неће бити ни иеколико профезора на целој земљиној кугли, који ће је прочитати. Дејство ће њено опадати, као и дејство Омерове Илијаде и Одпсеје, народне поезије и саме Библије, која ће по нут Веде постати шаблонисано предање једнога култа, чије ће се форме само радом извеспих људи још одржавати. Мене релативних јачина горњих творевина аналоге су са опадањем нивоа температурних тонлотних средипа. Нејасни су мотивн многих покрета и радња у горњих творевина за данашња покољења. У томе је зрачење њихове енергије. Из додира данашњих радова за затечепим капиталима, који се могу употребити, створиће ce нове енергије и капитали, чнја је судбпна у будућпости истоветна са судбином поменутих капитала. Веза капитала са тражњом иоказује да је експанзија економских и социјалних средина, аналого физичким, већа, што је тражња јача, као у физичким што је брзипа молекила већа, што је њихова температура виша. Две средине социјалне веједпаких тражња представљају две средине неједнаких пивоа или напопа, услед чегаЈ бива струјење и тежње за унифицирање нивоа. Ова особина, готово оишта за све појаве, доводи до вредности другог принципа термодинамичког, до става о ентропији. Према овоме, веза рада и капитала у стварању енергије социјалне услед пеједпаких тражњи