Дело

ЕЛЕМЕНТИ МАТЕМАТИЧКЕ фЕНОМЕНОЛОГИЈЕ 347 односно експанзија, даје довољно разлога за примену енергетике у тумачењу социјалних појава. Кад се енергетика, преко ш^шдутих аналогија, да применити на појаве социјалне и моралне, онда је не само неоправдано, већ неразборпто устајати противу примене механике у социологији. Последње чине или надрнкњиге и незналице или сањалице. IV Без механике нема науке. Где нисмо у стању принципом каузалитета васпостави такву везу између узрока п ефеката, да у правилностима праћења појава, у законптостима не можемо сагледати ефекте принципа: акције и реакције, инерције, одржања и деградације енергије, наше је сазнање факата привремено тачно и далеко од праве научне истине. Сазнање квалитета појава, процеса и мена само је једна етапа за право научно сазнање и тек од момента, кад ма какав однос сазнамо између разних непроменљивих параметара, којим се каква промена детерменира, почиње права наука, и то од момента, ако се однос тих параметара може да означи и одреди као решење динампчких једначина. Гравитација је постојала п пре но што је ма који закон откривен. Опис појаве, код теразија, одржање истих висина у комуникационих цеви, однос брзине времена и убрзања код падања и закони кретања космичких тела, добили су заједничко тумачење истим узроком, кад је као сила за све горње поЈаве уведена гравптација и она доведена са разним ефектима у везу, који су и многобројни и разноструки. Прва хппотеза, која мора бити усвојена, као изјава опште појаве о заједници међу променама и процеспма, о могућности прелаза једних енергија у друге, о перманентности у сталности и идентичности ефеката произведеннх истим узроцима, јесте: да између разних закона механичких мора б ити везе, кој а ј е, н а п р и ме р, обу х в аћен а п р и нципомвиртуелнихрадова, илп прпнципом одржања енергија. Кад се од ове поставке пође, онда се питање научног тумачења своди на апликацију познатпх механичких и физичких закона у разним доменима појава. Аналогије квалитативне упућују на хипотезу о идентичности квантитативних односа, који појаве детерминирају. Оно, што привидно упућује на веровање у разноликост појава и отуда на потребу разних за-