Дело

48 д u л о кона за разне појаве, долази само од неједнакссти квалитатпвне међу парометрима, којима се у разним областима појаве одређују. Једна се на пр. промена у физпчкој средини негде да одредитп брзнном и кординатпма тачке, у другој средипи температуром, прптпском и запремином, и ми бисмо рекли^на првк поглед, да у закону на нр. Мариотовом, који вредп за термичке појаве и у закону равнотеже код теразија, имамо две сасвим неједваке појаве, док су у суштини оба закона изјаве припципа одржања енергпје, јер оба закона казују односе између радова сила п њихових ефеката* Ако се посматрају промене у социологији, на пр. у економији, онда се ефекги принципа одржања и дегредације рада, дају извести нз неједнаких рандмана средина за добијање рада, из рада капнтала, и вредности из удружених радова и капитала. Мпсао људска, свест наша, проузрокована физичким узроцпма, и ако се јавља као епифеномен, пма градација у јачини, има нивоских разлика, може зрачитп и мењати се, и ако се згодним параметрима детерминирају особипе какве појаве нсихичке, ипак he све промепе бити сведене на мапифестације физичке по принципу одржања енергије сила, заснованпх на прпнципу трансформације нсихичких нојава. Главно је питање математнчке феноменологије, да аналогијама међу нроцесима, укаже на идентичне основе по којима се појаве збпвају, и на могућност примене механике за ма каква тумачења. Оншта механика се ue разликује ни по нринцинима, ни по својим законима од обичне мехапике, већ само по начину саглеђивања у по.јаве, по начнну на који ћемо доћи до оних количина, параметара, којима се појаве детерминирају, и до тога како ћемо свезати ове нараметре са временом. Брзнна, убрзање, време су количпне којима се нараметри одређују, и њихове промене у времену условљавају, н одређују нојаве, које се сматра.ју за нарочите функције, са гледишта механичког, тих иара-' метара. Кад се извесне појаве, промене, процеси одреде каквом функцијом зависном од времена и параметара, онда је и закон про.мена одређен. Но, одређивање ових закона бпва или опажањем, н онда су законп нађени од вредпости само за извесне услове, онн су сиецијалног тина или се из извесннх промена каквог појава добијају подаци, помоћу којих се у вези са емпирнчким законнма условљава решење мехапичких једначина и тумачење појава, преко тнх једначина, чисто механистнчки.