Дело

ЕЛЕМЕНТИ МАТЕМАТИЧКЕ фЕНОМЕНОЛОГИЈЕ 349 • • А V --Писац је увођењем нових назива за узроке појава, назва^шц силу тежњом, и смењивањем обичних сила инерције, силама инерције из чпјих је израза маса обична смењена нарочитим елементима, дао обичној механици једну вишу генерализацију. Услед ових измена, теореме су постале^општије, а општост је и тим појачана, што се са тродимензионалног простора нрешло, преко фпгуратпвних тачака у механичком кретању, на n — димензионалан простор. Поред тога, што је ово дело генерализација обичне механпке, науке о кретању система чврстих, изменама поменутим, увођењем карактеристичних, онштих параметара, као нужних елемената за одредбу разних стања, учињено је, да су обични механички принципи генералисани оспособљени за примену не само на појаве у разним фи« зичким срединама: хемијским, физиолошким, но и за социјалне појаве и процесе. Јасно је истакнута и примерима многим обЈашњена улога математике при механистичком тумачењу. Математички изрази, којима се обухватају особине појава и процеса, баш с тога, што велпке везе постоје међу њима, припадали они ма коме домену, слични су, а често и идентичнп за појаве, на први поглед по све диспаратне на пр, појаве звука, светлости, електрицитета, других појава. Изрази математички, шеме заједничке, како се у делу зову, носе само кондензоване карактеристичне особине појава и процеса, чији се трагови само на овај начин лако могу сачуватн за даље извођење у примени механике за тумачење, што случај не може бити при обпчној анализи и синтези логичкој, којом се данашњи историци, социолози и моралисти служе за ТЈмачење појава. Извођење на пр. каквих закона у историји, на основу уочених овпх или оних одлика народа и раса, на пр. стањ i економског, моралног у опште социјалног, па из тих прича склопити закључке о оваквим и онаквим последпцама, даје неке наговештаје о квалитетима извеснпх нојава, али је све далеко да се и један општи закон на тај начин пађе. Посматрањем пак разних појава, на пр. физичких: клатно, таласасто кретање ваздуха или етра, испражњавање кондензатора и друго, долазимо до сазнања, да је све то изазвато истоветним узроцпма: ово се дознаје преко математичких израза, до којих се у разним горњим доменпма долази, а који су не само аналоги већ и идентични, кад се извесни елементи унифици-