Дело

ЕЈ1ЕМЕНТИ МАТЕМАТИЧКЕ фЕНОМЕНОЛОГИЈЕ 351 « • 0 кџ биолошких протумачи мењањем не само форама система, већ и промеаама стања функционисања њнховог. Живот је апстрактни nojćVM, као и кретање; живот се огледа у промепама стања д релативних положаја система. Као што се енергија механичка везује за извесне променљиве елементе, факторе интензитета и екстензитета, тако се и витална енергија, количина еквивалентна раду механичком, налази и да изразити карактернстичним елементима у разних система органских. Воља, свест, осећање и друге особине психичког живота су апстрактни појави као кретање и живот, директно се не могу опажати, али се њихово постојање изводп из промена у спстемима виталним. Психичка енергија, сила, рад и др. изводе се и мере помоћу параметара механичких или физиолошких; њихова се стања одређују, из промена морфолошких или физиолошких. Ово што вреди за промене, везане за индивидуалне центре, вреди и за колективне средине соцпјалне. Појаве економске, моралне, психофизичке маса (гомила) на крају се дају свести на узроке по све сличне узроцима за механичке појаве. Како и на који начин ваља карактеристичке колине наћи и јесте тежиште сваке науке. Прогреси су" везани са вештином палажења начина да се механичке количпне одреде, да се нађе могућност правилно поставити проблем, знати шта је где познато шта нпје, како се промене, било у формама или процесима (стањима), могу изразити овим количинама, да се лако може доћи до израза, који ће нам карактеристичне елементе дати као функције времена. У овоме делу се писац поглавито бави методима и начинима како се горња пптања решавају за појаве физичке. VIIIVIII Ми мернмо, одређујемо и тачно механички дефинишемо количине: просторне и времене. Можемо наћн дужину, површину, заиремину, размак два момента у простору и времеву. Овде је реч о физичким горњим количинама, уз које иде обележје њихових особина материјалних. Материја, кретање, рад, енергија, топлота и друго су директно немерљиве количине. Кад једно тело физичко са једног нивоа сиђе у други, из његове масе (односа тежине л убрзања од теже) и пређеног пута, из две по све мерљиве количине, налазимо рад, — ефекат оне количине, која се услед удара горњег тела манифестује или у деформацијама физичким, или се јавља у променама стања то-