Дело

352 Д Е Л О плотппх, електричннх нлп каквпх другпх. Кретање се одређује из параметара: дужпне, времена, брзине и убрзања, из количина које се директно могу мерити. Ово исто вреди и за остале нојаве и процесе: физиолошке, психичке или социјалне. У доменима ових појава можемо мерити: укус, емоције, интелектуални ново и морални, економске и моралне тражње из објеката чисто материјалних, у којима се горњи појави манифестују. Број извесних грађевина и њпхов квалитет даје масу и факторе пнтензитета за одредбу извесне социјалне (културне) енергије. Монументи артистички, несничка дела, творевине техничке, системи философски, њпхово разумевање, експликовање, коментарисање утиче на извесне материјалне објекте, који се мењају услед горњих творевина и из тога се може одреднти социјална енергија. Ако се извесна идеја не инкорпорира, не материјализира и пе јави у облицима схватљивим и променљивим, она не дејствује, њена енергија не постоји. Све, што тежи да се стави у кретање или да што нокрене н створи промене, мери се по ономе што се креће и мења. Између разних социјалних система се дејства постижу материјализирањем: објектима културним или психичким појавама, које су последица асоцијације и сугестпје. Говор, слике, гест су средине слпчне етерским срединама, њима се врши трансмисија идеја као силе и енергије, стварају покрети, у простору међу људима мењају појаве социјалпе, ускомешавају масе и проузрокују процеси из којих се прогрес или назадак јавља. Оно неразумевање многих, да са извесног цептра културног, на пр. естетпчке слике, скултуре, предавање каквог, може нроцесима пснхолошким да се препесе мисао, изврши ефекат трансмисијом енергије културне, психичке и соцпјалие, а да се пе окрњи садржај самих центара, може се објасннти ако се аналоге појаве горњим нађу у физичких појава. Такве су нојаве звучне, топлотне, светлоспе н друге, ко.је могу бити упијене, одбијене, преломљене, и др. и код којих се врши, кад су у близпни разне квалитативне енергије, уједначавање пмвоа. Да какав објекат естетпчки изазове у гледаоце пзвесап ефекат, гледаочев ниво мора бити извесне виснне, иначе је гледалац по све днаестетичка средина. Акумулисана, истрошена енергија мисли, осећаја, рада фнзичког п моралног творца извесног објекта, на пр, Ираксптела у Хермесу, оцртана је у сваком иотезу у Хермесу. Хермес зрачи естетпчку енергнју, али је она за мали изабрапи број нримчива