Дело

384 Д Е Л 0 али ипак држимо да је немогуће обухватнти цео комилекс психичних нојава и сва стања психична једним појмом психичпе енергије. Као што је свака душа, као супстанца неиотребан метафизпчки појам, који не значи никакво тумачење нити означује икакву везу, тако и нсихична енергија има на крају крајева ту монистичну позадину, која се оснива на принципу економије а са стварним се појавама никако не слаже. Све претпоставке се о расличним биолошким енергнјама имају вредност само с гледишта енергетшсе. Ако се енергија претпоставља, као једино реално, као супстанца, мора се доћи до закључка, да има нарочита форма биолошка, којом се хоће да протумачи особеност органских иојава. Најјасније се внди особеност душевних појава, и ми видимо како све хоће ту особеност изразе. Ласвиц је зове психичном енергијом, Грот тако исто, Оствалд нервном, 'Бехћерев пеуропсихичном, Котпк психофизичном или психичном, Крајински, кога нисмс спомпњали. има две врсте психичне енергије, Sollier1 хоће нервну енергију и т. д. Дакле свуда долазе субјективни душевни нојави у обзир и управо су они, мање више, свесно или несвесно који наводе, да се стварају таки појмови и такве енергије. Међутим да ли се субјективни феномени могу доказати у организмима? Јасно је, као што смо већ при претресању вредности телеологије нагласили, да о њима не можемо имати ону пепосредну извесност, као код себе сампх него тек закључујемо према себи самом. Та субјективпа стања не можемо опажати пи посмаграти, него тек аналогијом можемо судити о њима. Из тог излази и вредност свих тих конструкција. Ми можемо аналогијом само себе самог препети у друге организме и према томе пашћемо свесно или несвесно у антропоморфизам, грубљи и отворен, или финији и скривеннји. Рајнке је груб антропоморфист, Дриш је прикривен, Шнајдер тако исто, енергетичари чине се објективни али у ствари, ако се пуштају у шире концепције, као Бехћерев они излазе на то исто. Субјективна осећања код протиста не могу се доказати, а Бехћерев нретностаља већ код протиста така стања и ако бисмо хтели одређепије и нешто више да о тим стањима изречемо, ми бисмо морали доћи до себе самог т. ј. морали бисмо протистама само така стања 1 Soilier, I.'energie nerveuse et l'energie eleetrigue. — Arch. de neurologie. 1905.