Дело

НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ БНОЛОГИЈИ 38б приписати, као што их сами имамо. Моја субјективна осећања су Јз^зана за моје ocehaje, преставе чуства и све те квалитете морали би и протисти имати. Бехћерев не иде тако далеко; он ffreffa у сходној активности, сходној реакцији нри избору хране критеријум и доказ психе. Међутим и сама сходност не излази из психичне сфере, и свака сходна реакција и радња, као што смо већ напред видели, може имати за подлогу само сложене душевне појаве, као што је суђење и закључивање. Та сходна реакција код протиста састоЈи се према анализи Џенинкса1 у овоме. Организам преставља комплекс многпх појава, као што су хемијске промене, растење и покрети, који се сви извесном енергијом јављају. Ти појави у свом току зависе једно од другог и од односа према околини, који условљавају исте појаве. Ако се ма која функција пореметн или престане због какве промене односа у самом организму или према околини, тад тече енергија у друге правце и изазива различне промене у кретању или и у хемијским појавама и растењу. Те промене тада мењају односе процеса у организму и према околини, и многа така стања, која се тпм променама постигну, одстране она поремећења, која су била узрок променама; после тога престану промене, јер нема више узрока и постигнуто стање задржи се. Дакле све појаве сходности своде се на регулацнју и способност регулисања. Међутим појави регулисања имају своје узроке, т. ј. промену у спољашњој околини, која изазива промену односа у организму. Та промена односа у организму представља регулацију. За то схватање потпуно је непотребно претпостављатп још и какву сврху или смер као узрок радње. Витализам н впталистнчко схватање губи подлогу и постаје сувишним, а телеологија непотребап додатак. IX Свака радња и реакција, како у протозоа тако и у метазоа зависи од ових момената: 1.) од свагдашњег спољашњег надражаја; 2) нређашњих дражи; 3.) пређашњих реакција; 4.) непрестанпх унутрашњпх промена у организму и 5.) од закона о прелазу физиолошких стања једно у друго. Међусобпи односи -тих фактора бивају постепено код виii Н. S. Jennings, Das Verhalten der niederen Organismen unter natiirliehen und experimentellen Bedingungen. Leipzig—Berlin 1910. Дело, eb>. 61. 25