Дело

386 Д Е Л 0 ших животиња све сложенији, нејаснији и непознатији. Зато и радња и реакције органске губе све впше своју каузалпу боју и постају све теже разумљиви за каузално а све лакше за финално схватање. Радња нам се чини разумљивом ако је схватимо као израз какве сврхе и рада на остваривању сврхе, те је тиме лакше разумљивије јер и мн сами себи подмећемо, да радимо већином финално те нам се та аналогија чинп јасном и примамљивом. Могли бисмо сад поставити пнтање: да лн човек свагда ради сходно, сврховито, и да ли су човечје радње финалне? На то cej може с доста вероватноће и сигурности одговороти, да већи деочовечијих радња није финалан, и да у опште већи део људи не ради на основу финалне шеме. Једна мисао као последица не постаје узроком нити се догађа обрт каузалног односа. Цео ток живота може се без икаквог устезања подвестп под оних нет рубрика; сваки покрет и свака радња зависи од свагдашњег унутрашњег стања, од пређашњих дражи и реакција, од тренутне дражи и од закона о прелазу физиолошких стања једно у друго. .Пређашње дражи и реакције, као и закон о лакшем нрелазу физиолошких стања једно у друго, обухватају способност памћења; памћење1 постаје највећи фактор у кашњем развитку радња (психофизиолошких) код организама. Памћењем постају и реакцнје органске све сложеније и независније од тренутних дражи, а гиме губе све више каузалну боју. Та независност органских реакција од тренутних дражи уједно омогућава и обрт каузалног и ностанак финалног односа. Обрт каузалног одпошаја и финалпи бива код организама, код којих су асоциациона центра врло развијена, асоциациони путовп врло многоструки а реакцнје у централном нервном систему врло живе и брзе. Свп ти моменти могу да нам протумаче како из односа А В постаје В А, а то бива сигурно једино у свету престава, код људи особито умпо развијенијих. Обрт реакција налази се п у хемији и у биологији1 2 код развојннх иојава. Сви остали проблели, који занимају неовита1 Н. Pieron, L’ Evolution de la Memoire. Bibliotheko de Philosophie scientifique. Paris. 1910. 2 E- Schulz, Uber umkehrbare Ent\viklungsprocesse und ihre Bedeutung fiir eine 1 heorie der Vererbung. Roux's Vortrage und Aufsatze tiber Entwiklungsmechanik Ib. 4. Leipzig. 1908.