Дело

• * НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ БИОЛОГИЈИ 387 листе, налазе своја решења у садашњој психологпји животиња, али.ако се и не реше, они се расправљају.1 X Проблем сходности реакција, као што смо видели, не може имати тако решење као што то неовиталисте хоће. Сходне реакције могу се схватити каузално и покушајима све више постаје јасно, да се радња и владање код организама може схватити каузално или бар функционално. Постанак финалностп и обрт каузалности може се разумети. јер се обрт реакција налази и у хемији и у биологији. Тако исто и сходност облнка или форме није дело неког виталистичног агенса него је или израз трајности (Danerhaftigkeit, Roux) органске структуре или сиособности регулисања. Трајност органских структура није така, да бисмо за њено одржавање морали захтевати какав виталистични агенс. Трајност је више идеолошка, јер се форма у истини непрестано мења регулацијом.’ Регулација је најосновније биолошко својство организама; та особина органска тумачи и сходност у хармонији. Хармонија, као и корелација, код организама је ограничена _јер је и снособност регулисања ограничена. Стварање целине из делова јајета или бластомера има своје границе; регенерација т. ј. стварање целине код одраслих и готових организама има тако исто своје гранпце. Филигенетски развој показује особито како та епособност опада. Што је више развијен организам, то му је мања способност регенерисања и зато нам се чини као да диференцираност вишег организма искључује велику регулацију. Док анелиди, рецпмо глисте, могу, кад им се одсече глава и пола трупа, да регенершну, дотле кичмењаци, рецимо даждевњак, може само ногу и реп, а сисари само поједине епитеме, као кожу. Морфолошка регулација има, дакле, своје границе, које на основу биолошких својстава организама могу разумети, али то ограничар.ање стоји при претпоставци каквог виталистичког 1 b. Е. Pieron, L' Evolution de la Meraoire; S. Morgan, Instinkt und Gewohnheit. Leipzig und Berlin. 1909; G. Bohn, La Naissanee de Г Inteliigence, Paris 1910; M. Bakhvin. Die Entwicklung des Geistes beim Kind und bei der Rasse. Leipzig 1883; затим Jennings, Loeb, Terkes, \Vashburw и т. д. 25*