Дело

388 Д Е Л 0 агенса, као што је ентелехија неразумљива. Тада смо приморани, да се при раснрављању тога проблема, ипак окренемо стварном оргапизму и да тврдимо, као Дриш, да су срества за стварање форме ограничена а способност ентелехија да је неогранпчена и да због тог не може ентелехија, да ствара безграпично из делова целину. При таквнм псеудопроблемима постаје најјаснија и сувишност таких фактора у природи. XI II поред свих нриговора, које смо против неовиталиста ставили, има инак у неовитализму то добро својство, што у животу тражи специфичност и животпе иојаве хоће да схвати као специфичне а не као нросту с.уму или нродукт анорганских. Живот као једна појава остаје у својој особеностп једпнство и живот се као јединство, као биолошкн иојав, не може свести па обичпе механичке појаве. Механизам значи методу, али и ако је ou врло много допринео за разумевање животних појава, ииак остаје метода која не може феноменалошко јединство живота прогутатп. Механистично гледиште је једнострано и зато што нас ни логички ни емпиријски разлози не ириморавају, да у свему претностављамо анорганске појаве органским, као што то механизам чини. Богаство биолошких појава не може се објаснити монотоним, и ако екзатним анорганским појавама. Механистично гледиште није једиио могуће; могућ би бно н обрнут случај т. ј. тумачење анорганских на основу органских појава, као што је то Прејер1 с обзиром на ностанак живота хтео да докаже, мада ми ово тумачење ностанка живота не одобравамо. Зашто да биолози уче само од физичара, хемичара, кад су биолошки иојави сложеннји, многоструки и мпого тежи, п кад смо међутпм нојава н ми сами са свешћу? Простота још не значи тачност н.и реалност. Очевидна је заблуда, једино хтети само механнстичном методом обухватитп све жнвотне иојаве. Механизам п механистична метода he без сумње објаснптп 1 \V. Ргеуег, Natunvissenschaftliche Tatsachon und Probleme. Berlin 1880. в. чланак, die Hypothesen iiber den l'rprung des Lebens. стр. 33.