Дело

НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ ВИОЛОГИЈП 389 «r .делвве живота, али живот као целину пије обухватио, и по свој прилици, и неће обухватити. Лхивот као феноменолошко јединство има своје законе, правила и методе (исторпјска) те је зато образложено мишљење да је биологија автономна наука.1 Од десет животних квалитета Ру-ових (Rjux): узимање материје, асимилација, дисимилација, излучнвање, обнављање, растење, кретање, дељење и множење наслеђивање н регулпсања, није досад ниједан адекватно сведен на механичне појаве и зато је образложено и мишљење да биологија није само сад приморана, да узима самосвојност својих појава, као подлогу за разумевање живота, него да ће и у будуће то морати. Биологија није само сад автономна него и у будуће, све док год се живот као јединство посматра. XII Развитак душевнп као и морфолошки иде врло лагано. Стара, па и најстарпја мишљења имају сличности с новим и најновијим. Није без интереса упоредити мишљења старих Грка о животу с неовиталистичним. Већ се код старих Грка1 2 могла разликовати три правца у схватању живота и животних појава, ианзоистички, пирозоистички и психистички (Штер.) С гледишта панзоизма није било разлике између живог и неживог тела. Све је жпво, ndvta^f); једино има разлике између будних и успаваних тела, између органпзованих и неорганизованих. То је становиште Талеса, Анаксимандра, Анаксименесе и Енпедокла. Тај панзоистички појам живота, који телесно кретање и свет једно с другим спаја, пирозоизмом је ограничен на психофизпчко поље. Оличен носилац живота је jzvq, врста материје. Кретање огња и топлоте јесте управо живот и оно има свест. Свест је сам живот и оно има живот атомистичног огња и топлотног кретања. 1 S. Sećerov, Zur Kritik der Entelechielehre etc. Biol. Zentralblatt. XXXI. 1911. стр. 124. Том ce мишљењу прикључио д-р Јован Хаџи из Загреба, Glasnik Hrv. Prir. Društva. God. XXIII. Svez. 1—2. стр. 143. 2 Ad. Stohr, der Begriff des Lebens. Heidelberg. 1910. стр. 4—20.